Истраживање јавног мњења и политичке партије

Када добију резултате истраживања јавног мњења, странке обично, ако им се резултати не допадају, знају ко је главни кривац за њихов евентуални неуспех на анкетним листићима: то су агенције за истраживање. Они који су задовољни, махаће резултатима, као потврду своје политике. Политички штабови анкетних добитника или губитника, свеједно, опет користе истраживања јавног мњења како би формулисали своју стратегију и имали извор за одлучивање, са сопственом проценом колико ће подилазити укусу бирача.

С друге стране, агенције су свесне ко су им најдражи и најисплативији клијенти, али су такође свесне да не могу сви бити најсрећнији када прочитају тренутни скенер расположења бирачког тела. Зато између српских политичара и мерача пулса нације влада непрекидна тензија.

Да овај политичко-статистички сукоб ниског интензитета не замире, потврдили су у разговору за „Политику” Зоран Лучић, директор Цесида, и Зоран Остојић, народни посланик Либерално-демократске партије.

Политика: Мислите ли да наши политичари верују да истраживања јавног мњења у толикој мери утичу на расположење бирача? Да кренемо од најновијег истраживања „ТНС Медијум Галуп”, по којима су ДС и СНС отприлике изједначени, да је ЛДП нешто испод цензуса (4,3 одсто), док 62 одсто испитаних жели у ЕУ, а 61 одсто неће у Нато.

Остојић: Политичари мисле да истраживања утичу на јавно мњење јер стварно утичу на јавно мњење.

Лучић: Да ли знате икога на кога је утицало јавно мњење да гласа онако како гласа, једну једину особу која је рекла, ја ћу да гласам за ДС за СНС, зато што су најјаче странке.

Остојић: Знам најмање пет људи из ширег окружења који гледају да погоде да гласају за победника. Као истраживач знате да је та популација која жели да буде у главној матици значајна.

Лучић: Не бих рекао да је то значајан број, али разумем ту психолошку потребу: „Ја желим да се осећам као победник, желим да гласам за онога ко је победио и желим да кажем осталима да сам гласао за оног ко је победио”.

С друге стране, ако човек има такву потребу, поставља се питање после избора да ли је заиста гласао за онога ко је победио или је гласао, па је промашио. Ја то не знам.

Остојић: Ту групу грађана која жели да гласа за победнике препознајем. Кад додамо оне који су блиски једној партији, али не чврсто, и размишљају да гласају за њих, а виде да ће бити губитник, то их отера у апстиненцију.

Лучић: У Србији имамо две доминантне странке и до, рецимо, пет странака које могу да пробију цензус, грубо речено. Због чега људи онда гласају за те странке? Да ли на њих утиче јавно мњење.

Остојић: Сада сте дошли у ситуацију у Србији. Значи, сложили смо се невољно да истраживања јавног мњења утичу на бираче.

Лучић: Истраживања утичу у веома малом, малом проценту, али сте у праву да некада глас одлучује ко ће победити.

Политика: Да се вратимо на актуелно истраживање. Александар Вучић је већ рекао да не верује тим резултатима, ЛДП је био још оштрији.

Остојић: Истраживања те агенције, када је у питању ЛДП, историја су промашаја. Говоримо о агенцији звучног имена, а мизерног политичког морала. С друге стране, ми смо задовољни, зато што је то највећи врх који смо добили од те агенције. Када смо освојили 5,5 одсто, они су нам давали три, сад кад смо прешли четири, признају да смо се нагојили 50 одсто, између седам и осам. Али, по нашем мишљењу, ово истраживање показује шта је проблем са истраживачима јавног мњења, посебно са објављивањем резултата. У Србији има мало политике и истраживања јавног мњења служе као замена или алиби за политику које нема. То је за оне партије које избегавају да се одреде о битним политичким питањима која су актуелна у српском друштву. Мислим на партије које су се промениле, које кажу: „Ми смо други, ми не мислимо да је Карлобаг и Карловац у Србији, скинули смо беџ”. А када их питате шта мисле о Косову, о Нато-у, о ЕУ – све округло, па на ћоше. То су те две велике партије. Погледајте ДС, да ли се он изјаснио о Сребреници? Чак и ови вегетаријанци радикали су се некако изјаснили о Сребреници, а ДС није. Реч је о нечем другом. Ово истраживање има за циљ да пропалу политику коју симболизује Коштуница држи изнад воде. Та кампања има за циљ афирмацију идеја антиевропске политике. У ту кампању су се укључили, нажалост, и неки званичници једне велике силе, коју поручују: Ако уђете у Нато, ми ћемо признати Косово.

Политика: Ви сада говорите о једној од фама српске политике, о нарученим истраживањима јавног мњења ради промовисања одређених политика или идеја.

Остојић: Ако агенција коју сам поменуо пред прошле парламентарне изборе ради истраживање јавног мњења и уместо наше листе ЛДП – Чедомир Јовановић, они напишу на анкетном листићу: ЛДП – СДУ – Хришћанско-демократска странка Србије – Чедомир Јовановић, шта да мислимо? Ако истражујете локалне изборе у Новом Саду и на анкетном листићу напишете ЛДП – Др Милованчев? Не Чедомир Јовановић, него Милованчев. Истражили смо, постоји неки др Милованчев, али човек нема никакве везе с ЛДП-ом.

Политика: Ако је истина ово што говори Остојић, колико су наше агенције онда компетентне да спроводе истраживања?

Лучић: Ми као да говоримо о двема различитим стварима. Што се тиче перцепције истраживања, придаје им се много већа пажња него што то заслужује. То је само мерење расположења бирачког тела у једном тренутку. Тврдити да ћемо на основу истраживање јавног мњења унапред знати изборне резултате није утемељено у стварности. Цесид је имао једно истраживање на почетку и крајем децембра прошле године. На почетку децембра се већ знало да ћемо бити на „белој шенгенској листи, на крају децембра смо заиста били на белој шенгенској листи”. Из ових истраживања видимо да нација није веровала да ћемо доћи на „белу шенгенску листу” зато што је у том тренутку, почетком децембра, свега 2,3 милиона људи рекло да ће изаћи на изборе. На крају децембра, оних који би изашли на изборе је било три милиона, и то само само због једне једине ствари – зато што смо у међувремену дошли на „белу шенген листу”. Разлика је била 800.000 бирача. Ми смо у овом тренутку удаљени две године од избора. Да ли ви мислите да ово истраживање може да утиче на бирачко тело, које ће за две године да изађе на изборе и рећи: пошто је пре две године ЛДП имао 4,3 одсто, нећу да гласам за ЛДП? Тога нема. Имам утисак да код нас није престало с доживљавањем политичких догађаја ван контекста теорије завере. Уместо да партије направе паметна укрштања питања у анкетном упитнику, па да направе корисне закључке за странке – ја једино видим по медијима пљување по истраживачким агенцијама.

Политика: Да ли је тачна рачуница да једно озбиљно истраживање кошта између 50.000 и 90.000 евра?

Лучић: Зависи шта хоћете с истраживањем.

Остојић: Кошта између 10.000 до 20.000 евра.

Лучић: Нека иду и до 100.000 евра. Цесид је радио наручена истраживања за странке. Та истраживања не објављујете. Онај ко је наручио та истраживања с њима може да ради шта год хоће. Лидер једне странке, када смо радили истраживање за њега, позове ме и каже: „Зоране, сви ми дају 17 одсто, ти ми дајеш седам”. Ја му кажем: „Не дајемо ти ништа, ми само меримо”. Зато не бих био бруталан према истраживачким организацијама. Циљ истраживања није да неког нагрдите, да некоме подигнете или спустите рејтинг.

Остојић: Ово је начелно предавање, а ми причамо о утицају на јавно мњење.

Политика: Да ли ЛДП наручује истраживања?

Остојић: То није спорно, то раде све партије. Јер, избори нису за две године, избори су сваких месец дана. Ускоро су у Неготину и Аранђеловцу, рецимо. Али, кад кажем на истраживања, не мислим на наручена истраживања, од стране партија, која зна само та странка, па на основу резултата може да штелује своју политику, однос према конкурентима. Причам о истраживања која су замена за сопствену политику. Када се објави у тренутку када 200 назовиинтелектуалаца покрећу кампању против НАТО-а, када се стране дипломате у то умешају, када неко објави истраживања која воде томе у прилог, немојте рећи да то није политика.

Лучић: Колико сам разумео, из два налаза истраживања о коме говорите, да ЛДП има 4,3 одсто...

Остојић: Уопште не причам о ЛДП-у, рекао сам да смо задовољни...

Лучић: ...и да 62 одсто каже да је за ЕУ, ви закључујете о моралном паду те агенције. Ја заиста то не бих радио.

Остојић: Да ли је ваша организација истраживала странку, а ставила на анкетни листић погрешно име лидера?

Лучић: Ви као да намерно хоћете да имате лош резултат.

Остојић: Онај ко истражује намерно хоће да искриви резултате. Према истраживању које сам ја видео, 27 одсто људи би гласало за улазак у НАТО, а у истраживању о коме говоримо („ТНС Медијум Галуп”) тај број је 20 одсто. То је огромна разлика и није неважно за перцепцију људи.

Лучић: Даћу вам супротан пример: Био сам у Оебсовој екипи за посматрање избора у Великој Британији, када је Блер победио трећи пут. Био сам запањен реакцијама новинара и политичара: Истраживања јавног мњења пре самих избора су показивала да ће Блерова странка освојити 41 одсто, а она је освојила 35 или 36 одсто. Грешка је била око пет одсто. Закључак је – истраживања су била изврсна. Зато што су они погодили ко ће бити победник. Када би моја организација оманула за пет одсто, као што ви тврдите да су ови оманули за седам одсто, не могу да замислим какво би се дрвље и камење сручило на нас.

Остојић: Што би се сручило?

Лучић: Зато што бисмо промашили изборне резултате за пет одсто. Ви сте рекли да је седам одсто неподношљиво.

Остојић: Пустите ви Енглеску. ЛДП је код поменуте агенције стално потцењен. Када је Чеда на председничким изборима освојио 5,3, они су му давали 3,1 две недеље пре изборе.

Лучић: То је у нескладу са оним што сте рекли мало пре.

Остојић: Шта је у нескладу?

Лучић: Како то није утицало на бирачко тело, него је оно рекло: Баш ме брига шта каже „Галуп”, него је Чедомиру Јовановићу дало више од пет одсто.

Остојић: Ко каже да није утицало? Како да измеримо да је могао да добије много више.

Александар Апостоловски