Istraživanje javnog mnjenja i političke partije

Kada dobiju rezultate istraživanja javnog mnjenja, stranke obično, ako im se rezultati ne dopadaju, znaju ko je glavni krivac za njihov eventualni neuspeh na anketnim listićima: to su agencije za istraživanje. Oni koji su zadovoljni, mahaće rezultatima, kao potvrdu svoje politike. Politički štabovi anketnih dobitnika ili gubitnika, svejedno, opet koriste istraživanja javnog mnjenja kako bi formulisali svoju strategiju i imali izvor za odlučivanje, sa sopstvenom procenom koliko će podilaziti ukusu birača.

S druge strane, agencije su svesne ko su im najdraži i najisplativiji klijenti, ali su takođe svesne da ne mogu svi biti najsrećniji kada pročitaju trenutni skener raspoloženja biračkog tela. Zato između srpskih političara i merača pulsa nacije vlada neprekidna tenzija.

Da ovaj političko-statistički sukob niskog intenziteta ne zamire, potvrdili su u razgovoru za „Politiku” Zoran Lučić, direktor Cesida, i Zoran Ostojić, narodni poslanik Liberalno-demokratske partije.

Politika: Mislite li da naši političari veruju da istraživanja javnog mnjenja u tolikoj meri utiču na raspoloženje birača? Da krenemo od najnovijeg istraživanja „TNS Medijum Galup”, po kojima su DS i SNS otprilike izjednačeni, da je LDP nešto ispod cenzusa (4,3 odsto), dok 62 odsto ispitanih želi u EU, a 61 odsto neće u Nato.

Ostojić: Političari misle da istraživanja utiču na javno mnjenje jer stvarno utiču na javno mnjenje.

Lučić: Da li znate ikoga na koga je uticalo javno mnjenje da glasa onako kako glasa, jednu jedinu osobu koja je rekla, ja ću da glasam za DS za SNS, zato što su najjače stranke.

Ostojić: Znam najmanje pet ljudi iz šireg okruženja koji gledaju da pogode da glasaju za pobednika. Kao istraživač znate da je ta populacija koja želi da bude u glavnoj matici značajna.

Lučić: Ne bih rekao da je to značajan broj, ali razumem tu psihološku potrebu: „Ja želim da se osećam kao pobednik, želim da glasam za onoga ko je pobedio i želim da kažem ostalima da sam glasao za onog ko je pobedio”.

S druge strane, ako čovek ima takvu potrebu, postavlja se pitanje posle izbora da li je zaista glasao za onoga ko je pobedio ili je glasao, pa je promašio. Ja to ne znam.

Ostojić: Tu grupu građana koja želi da glasa za pobednike prepoznajem. Kad dodamo one koji su bliski jednoj partiji, ali ne čvrsto, i razmišljaju da glasaju za njih, a vide da će biti gubitnik, to ih otera u apstinenciju.

Lučić: U Srbiji imamo dve dominantne stranke i do, recimo, pet stranaka koje mogu da probiju cenzus, grubo rečeno. Zbog čega ljudi onda glasaju za te stranke? Da li na njih utiče javno mnjenje.

Ostojić: Sada ste došli u situaciju u Srbiji. Znači, složili smo se nevoljno da istraživanja javnog mnjenja utiču na birače.

Lučić: Istraživanja utiču u veoma malom, malom procentu, ali ste u pravu da nekada glas odlučuje ko će pobediti.

Politika: Da se vratimo na aktuelno istraživanje. Aleksandar Vučić je već rekao da ne veruje tim rezultatima, LDP je bio još oštriji.

Ostojić: Istraživanja te agencije, kada je u pitanju LDP, istorija su promašaja. Govorimo o agenciji zvučnog imena, a mizernog političkog morala. S druge strane, mi smo zadovoljni, zato što je to najveći vrh koji smo dobili od te agencije. Kada smo osvojili 5,5 odsto, oni su nam davali tri, sad kad smo prešli četiri, priznaju da smo se nagojili 50 odsto, između sedam i osam. Ali, po našem mišljenju, ovo istraživanje pokazuje šta je problem sa istraživačima javnog mnjenja, posebno sa objavljivanjem rezultata. U Srbiji ima malo politike i istraživanja javnog mnjenja služe kao zamena ili alibi za politiku koje nema. To je za one partije koje izbegavaju da se odrede o bitnim političkim pitanjima koja su aktuelna u srpskom društvu. Mislim na partije koje su se promenile, koje kažu: „Mi smo drugi, mi ne mislimo da je Karlobag i Karlovac u Srbiji, skinuli smo bedž”. A kada ih pitate šta misle o Kosovu, o Nato-u, o EU – sve okruglo, pa na ćoše. To su te dve velike partije. Pogledajte DS, da li se on izjasnio o Srebrenici? Čak i ovi vegetarijanci radikali su se nekako izjasnili o Srebrenici, a DS nije. Reč je o nečem drugom. Ovo istraživanje ima za cilj da propalu politiku koju simbolizuje Koštunica drži iznad vode. Ta kampanja ima za cilj afirmaciju ideja antievropske politike. U tu kampanju su se uključili, nažalost, i neki zvaničnici jedne velike sile, koju poručuju: Ako uđete u Nato, mi ćemo priznati Kosovo.

Politika: Vi sada govorite o jednoj od fama srpske politike, o naručenim istraživanjima javnog mnjenja radi promovisanja određenih politika ili ideja.

Ostojić: Ako agencija koju sam pomenuo pred prošle parlamentarne izbore radi istraživanje javnog mnjenja i umesto naše liste LDP – Čedomir Jovanović, oni napišu na anketnom listiću: LDP – SDU – Hrišćansko-demokratska stranka Srbije – Čedomir Jovanović, šta da mislimo? Ako istražujete lokalne izbore u Novom Sadu i na anketnom listiću napišete LDP – Dr Milovančev? Ne Čedomir Jovanović, nego Milovančev. Istražili smo, postoji neki dr Milovančev, ali čovek nema nikakve veze s LDP-om.

Politika: Ako je istina ovo što govori Ostojić, koliko su naše agencije onda kompetentne da sprovode istraživanja?

Lučić: Mi kao da govorimo o dvema različitim stvarima. Što se tiče percepcije istraživanja, pridaje im se mnogo veća pažnja nego što to zaslužuje. To je samo merenje raspoloženja biračkog tela u jednom trenutku. Tvrditi da ćemo na osnovu istraživanje javnog mnjenja unapred znati izborne rezultate nije utemeljeno u stvarnosti. Cesid je imao jedno istraživanje na početku i krajem decembra prošle godine. Na početku decembra se već znalo da ćemo biti na „beloj šengenskoj listi, na kraju decembra smo zaista bili na beloj šengenskoj listi”. Iz ovih istraživanja vidimo da nacija nije verovala da ćemo doći na „belu šengensku listu” zato što je u tom trenutku, početkom decembra, svega 2,3 miliona ljudi reklo da će izaći na izbore. Na kraju decembra, onih koji bi izašli na izbore je bilo tri miliona, i to samo samo zbog jedne jedine stvari – zato što smo u međuvremenu došli na „belu šengen listu”. Razlika je bila 800.000 birača. Mi smo u ovom trenutku udaljeni dve godine od izbora. Da li vi mislite da ovo istraživanje može da utiče na biračko telo, koje će za dve godine da izađe na izbore i reći: pošto je pre dve godine LDP imao 4,3 odsto, neću da glasam za LDP? Toga nema. Imam utisak da kod nas nije prestalo s doživljavanjem političkih događaja van konteksta teorije zavere. Umesto da partije naprave pametna ukrštanja pitanja u anketnom upitniku, pa da naprave korisne zaključke za stranke – ja jedino vidim po medijima pljuvanje po istraživačkim agencijama.

Politika: Da li je tačna računica da jedno ozbiljno istraživanje košta između 50.000 i 90.000 evra?

Lučić: Zavisi šta hoćete s istraživanjem.

Ostojić: Košta između 10.000 do 20.000 evra.

Lučić: Neka idu i do 100.000 evra. Cesid je radio naručena istraživanja za stranke. Ta istraživanja ne objavljujete. Onaj ko je naručio ta istraživanja s njima može da radi šta god hoće. Lider jedne stranke, kada smo radili istraživanje za njega, pozove me i kaže: „Zorane, svi mi daju 17 odsto, ti mi daješ sedam”. Ja mu kažem: „Ne dajemo ti ništa, mi samo merimo”. Zato ne bih bio brutalan prema istraživačkim organizacijama. Cilj istraživanja nije da nekog nagrdite, da nekome podignete ili spustite rejting.

Ostojić: Ovo je načelno predavanje, a mi pričamo o uticaju na javno mnjenje.

Politika: Da li LDP naručuje istraživanja?

Ostojić: To nije sporno, to rade sve partije. Jer, izbori nisu za dve godine, izbori su svakih mesec dana. Uskoro su u Negotinu i Aranđelovcu, recimo. Ali, kad kažem na istraživanja, ne mislim na naručena istraživanja, od strane partija, koja zna samo ta stranka, pa na osnovu rezultata može da šteluje svoju politiku, odnos prema konkurentima. Pričam o istraživanja koja su zamena za sopstvenu politiku. Kada se objavi u trenutku kada 200 nazoviintelektualaca pokreću kampanju protiv NATO-a, kada se strane diplomate u to umešaju, kada neko objavi istraživanja koja vode tome u prilog, nemojte reći da to nije politika.

Lučić: Koliko sam razumeo, iz dva nalaza istraživanja o kome govorite, da LDP ima 4,3 odsto...

Ostojić: Uopšte ne pričam o LDP-u, rekao sam da smo zadovoljni...

Lučić: ...i da 62 odsto kaže da je za EU, vi zaključujete o moralnom padu te agencije. Ja zaista to ne bih radio.

Ostojić: Da li je vaša organizacija istraživala stranku, a stavila na anketni listić pogrešno ime lidera?

Lučić: Vi kao da namerno hoćete da imate loš rezultat.

Ostojić: Onaj ko istražuje namerno hoće da iskrivi rezultate. Prema istraživanju koje sam ja video, 27 odsto ljudi bi glasalo za ulazak u NATO, a u istraživanju o kome govorimo („TNS Medijum Galup”) taj broj je 20 odsto. To je ogromna razlika i nije nevažno za percepciju ljudi.

Lučić: Daću vam suprotan primer: Bio sam u Oebsovoj ekipi za posmatranje izbora u Velikoj Britaniji, kada je Bler pobedio treći put. Bio sam zapanjen reakcijama novinara i političara: Istraživanja javnog mnjenja pre samih izbora su pokazivala da će Blerova stranka osvojiti 41 odsto, a ona je osvojila 35 ili 36 odsto. Greška je bila oko pet odsto. Zaključak je – istraživanja su bila izvrsna. Zato što su oni pogodili ko će biti pobednik. Kada bi moja organizacija omanula za pet odsto, kao što vi tvrdite da su ovi omanuli za sedam odsto, ne mogu da zamislim kakvo bi se drvlje i kamenje sručilo na nas.

Ostojić: Što bi se sručilo?

Lučić: Zato što bismo promašili izborne rezultate za pet odsto. Vi ste rekli da je sedam odsto nepodnošljivo.

Ostojić: Pustite vi Englesku. LDP je kod pomenute agencije stalno potcenjen. Kada je Čeda na predsedničkim izborima osvojio 5,3, oni su mu davali 3,1 dve nedelje pre izbore.

Lučić: To je u neskladu sa onim što ste rekli malo pre.

Ostojić: Šta je u neskladu?

Lučić: Kako to nije uticalo na biračko telo, nego je ono reklo: Baš me briga šta kaže „Galup”, nego je Čedomiru Jovanoviću dalo više od pet odsto.

Ostojić: Ko kaže da nije uticalo? Kako da izmerimo da je mogao da dobije mnogo više.

Aleksandar Apostolovski