Српски, није што и Паневропски нафтовод

Међудржавни пројект Паневропски нафтовод, којим би се нафта из источне зоне Црног мора транспортовала ка европском тржишту, правиће се само уколико ЕУ каже да градња овог цевовода докаже економску исплативост. Зато приче о скраћењу нафтовода од Румуније до Панчева немају никакав реалан основ, тврди за „Политику” Зорана Михајловић-Милановић, независни енергетски експерт.

Најаве појединаца, према њеним речима, који би да скрате трасу ПЕОП-а врло важног инфраструктурног објекта, по пројекту од румунске луке Констанца ка Црном мору преко Србије, Хрватске и Словеније до Трансалпског нафтовода у Трсту и даље до италијанских и европских рафинерија, више су у домену личног и политичког маркетинга него озбиљног бављења овим важним послом.

– Нико не спори значај паралелног снабдевања нафтом, где би осим руског, црно злато у Србију стизало и из каспијског региона, али одлуку о скраћењу могу донети само државни врхови земаља преко којих је ПЕОП требало да прође, а не појединци и њихове компаније, категорична је она.

Милановић-Михајловић не зна, како каже, да на овој траси уопште постоји шест рафинерија и седма у Смедереву која би можда могла да се гради, већ само рафинерија у Панчеву. Имајући то у виду, који би, пита она, био интерес ЕУ да подржи овако скраћену трасу од Констанце до Панчева. Тим пре што се зна да је реч о међудржавном пројекту пет земаља у коме сада више нико не помиње Италију која је потписник целог овог пројекта.

На констатацију да је ПЕОП на листи приоритета ЕУ Милановић-Михајловић каже да то само значи да су они ставили „шапу” на трасу гасовода, али да ли ће она туда и проћи и да ли ће пројекат заживети показаће економска рачуница.

Упућени у целу проблематику кажу да су најаве о скраћењу трасе ПЕОП-а појединих српских представника у најмању руку нереалне. Ко ће платити градњу те скраћене трасе која би коштала око 400 милиона евра и како би се повратио тај новац ако би се капацитет гасовода драстично смањио. Када се улазило у целу причу Србија је захваљујући ПЕОП-у требало да постане регионално чвориште нафте. Градњом овог нафтовода земље учеснице би годишње уштеделе на транспорту више од 30 милиона долара, а повећале би се количине нафте у региону, што би довело до снижења цене црног злата.

Уместо да су се дипломатски наставили преговори с Хрватском, односно Јанафом, која је до даљег замрзла статус у целом послу, из Србије стижу осуде таквог поступка. Пренебрегава се чињеница да наша земља управо зависи од Јанафа, јер тим цевоводом добија нафту.

Упитана, шта је позадина одлуке Хрватске да за сада дигне руке од ПЕОП-а, наша саговорница каже, да ова екс-југословенска република у цео посао не жели да уђе док не буде сигурна да ће Италија дефинитивно наставити да учествује у целом послу. Италија је потврдила приступање градњи ПЕОП-а, али је с тим послом застала, јер се нису нашли партнери односно приватне компаније које би градиле цевовод, подсећа овај извор.

Осим тога Хрватској није у интересу да изградњом ПЕОП-а постојећи Јанаф добије снажну конкуренцију, јер би се то одразило на цену садашњих услуга.

Исти извор каже да је неозбиљно причати о формирању посебног предузећа, српско-румунског, које ће се бавити градњом ПЕОП-а ако се зна да је априла 2007. потписана Министарска декларација о Паневропском нафтоводу од стране свих пет заинтересованих држава и европског комесара за енергетику.

Овај пројект је од највишег стратешког, националног значаја, јер се његовом реализацијом Србија укључује у ред међународних цевоводних транспортера сирове нафте, с једне, уз истовремено ослобађање од апсолутне зависности снабдевања сировом нафтом из правца Хрватске, с друге стране.

Планирани Паневропски нафтовод у укупној дужини кроз Србију од преко 200 километара, улазио би у нашу земљу код Беле Цркве, ишао ободом Делиблатске пешчаре, да би од Панчева преко Новог Сада до Сотина (граница са Хрватском) пратио трасу постојећег нафтовода.