Шта поручују велики снегови

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 15.  фебруара – Америчка престоница и цело подручје средњеатлантског приобаља још нису изашли из снежне блокаде: школе би, после десетодневног принудног затварања, сутра требало да поново приме ђаке. Улице и су међувремену постале углавном проходне, али се појавио нови проблем: шта са огромним количинама снега, који је ове зиме нападао око 130 центиметара и потукао све историјске рекорде. Он је само премештан, па су на тротоарима и на паркинзима сада и по три метра високи наноси бело-сиве, хладне и слане материје.

Незапамћено невреме има и једну важну „колатералну” последицу: обнову жестоке дебате између два табора, једног који тврди да је у току глобално загревање које је највећа претња цивилизацији и другог који сматра да је то нека врста завере и у сваком случају мањи проблем него што се представља. Копља су се сада укрстила око питања да ли су снежни екстреми ове зиме доказ да се планета заиста загрева или, напротив, хлади.

Овдашњи климатски експерти, попут Џозефа Рама из Центра за амерички прогрес и Џефа Мастерса, познатог метеоролога, објашњавају да су рекордни снегови сасвим у складу са теоријом глобалног загревања. Објашњење је, веле, једноставно: загревање подразумева и више испаравања са река, мора и океана, па према томе и више влаге у топлом ваздуху, која, у судару са хладним таласом кад дође зима, за резултат има снег. Од 1970. у атмосфери је, показују подаци, 4 одсто више влаге, а све што оде горе, мора да се једном врати доле, као више кише или више снега, зависно од годишњег доба.

Али ова двојица стручњака, као и њихове колеге наилазе на фронт скептика који су охрабрени недавним открићима о грешкама у једној студији УН о отапању хималајских ледника, али пре свега афером „климагејт” (обелодањивање преписке између климатолога који се договарају како да пренаглашавењем једних, а склањањем других података драматизују претњу глобалног загревања).

Овдашње снежне олује ставиле су на дневни ред и друга питања која су проблем учинили још интригантнијим. Зашто је Вашингтон, који је више од 30 центиметара снега имао само 13 пута у последњих 140 година, данас затрпан, док је Ванкувер, који је уобичајено веома снеговит, ове зиме снег морао да на олимпијска скијалишта пребацује камионима и хеликоптерима. Да ли је глобално загревање за све ово једино објашњење?

Све чешће се, овим поводом, указује и да су климатолози „у сукобу интереса”, јер што су драматичнија њихова предвиђања, то више новца добијају за наставак својих истраживања.

Све ово мења и политички климу, у околностима када је, од уласка Барака Обаме у Белу кућу, Америка напустила фронт одбијања климатских промена и са другим нацијама одлучила да стриктније регулише емисије угљен-диоксида које њена индустрија избацује у атмосферу, што, наравно, има и економску цену.

Под знаком питања је, међутим, усвајање многих закона о томе и о чистој енергији у Конгресу. Један од симбола тих проблема је око два метра висок игло који је од влажног снега испред Капитол хила са својим унуцима направио републикански сенатор Џејмс Инхоф, ставивши на њега картонску таблу са натписом „Нови дом Ал Гора”. Ал Гор, бивши потпредседник и председнички кандидат, добитник је Нобелове награде за мир (2007, са Комитетом УН за климатске промене) због своје борбе против глобалног загревања.

Да неће бити лако, сведочи и то што је недавна расправа у једном сенатском комитету о глобалном загревању отказана – због снежне олује у Вашингтону. Огранак Републиканске партије државе Вирџинија, у оптицај је, преко Интернета, пустио оглас са насловом „12 инча глобалног загревања”. Поменутих 12 инча (30 центиметара) била је количина снега која је пала пре главне мећаве.

Научни консензус да су непожељне климатске промене у току је још постојан, али се њихови изазивачи, људи, изгледа све више колебају.