Кубанци „господаре” Венецуелом

Запослени у венецуеланској електродистрибуцији решили су да се групно помоле богу и затраже од њега кишу. До колективне мисе је дошло по налогу руководства хидроелектране Гури пошто је закључено да једино са неба може стићи спас за најгору електричну кризу у историји нафтоносне Венецуеле.

За енергетску кризу и учестала искључења у целој земљи председник Уго Чавес криви климатске промене, глобално отопљавање, капитализам и потрошачко друштво, али становници Венецуеле којима је обећао убрзани пут у социјализам 21. века нису овога пута спремни да здраво за готово прихвате његова објашњења. Према последњем испитивању јавног мњења, 80 одсто Венецуеланаца за несташицу струје у земљи која је по резервама нафте пета на свету, окривљује владу, а сваки трећи упире прстом лично на боливарског председника Уга Чавеса.

Први пут Чавесова популарност је пала испод 50 одсто, али аналитичари јавног мњења указују да разједињена опозиција није успела да се сабере и искористи тренутак. Чавес би, међутим, могао да зарати са својим најближим сарадницима. У прошлу среду и министар здравља Карлос Ротондаро поднео је оставку. То је трећи министар у последњих месец дана који одлази из Чавесовог кабинета. Само неколико дана пре тога оставку је поднео тадашњи потпредседник и министар војни Рамон Карисалес. И у једном и у другом случају медији у Каракасу поставили су дијагнозу коју је званична власт покушала да демантује. Министри се противе све распрострањенијем укључивању кубанских стручњака у стратешке секторе венецуеланског друштва.

Кубанци су у Венецуелу почели масовније да се настањују када је Чавес понудио угроженом и изолованом острву, нафту на поклон и по субвенционисаним ценама. За узврат, са комунистичког острва кренули су лекари и медицинско особље. Затим су стигли спортски стручњаци.

У овом тренутку Кубанци су запосели кључна места у војном сектору, обавештајној и контраобавештајној служби, царини и нафтној индустрији, тврде најупућенији аналитичари. Учитељи и наставници са Кубе подучавају децу откад вежу прву пионирску мараму па до одласка на омладинске добровољне акције.

Усред струјног шока, Чавес опет тражи помоћ од Хаване. У помоћ му је са острва послат командант Рамиро Валдес, седамдесетседмогодишњак, актуелни министар информација, који је своју дугогодишњу каријеру градио баш на пословима државне безбедности. Стигли су и стручњаци из других латиноамеричких земаља, Аргентине и Бразила. Али, како кажу у опозицији, све чешће о томе шапућу и „чависти”, председник верује једино Кубанцима.

Није тајна да Уго Чавес жели да наследи улогу коју је имао Фидел Кастро у целом латиноамеричком региону, али владајући кругови се већ питају није ли овим приливом Кубанаца угрожен суверенитет Венецуеле. Према проценама Луис Алфонсо Давиле, бившег министра унутрашњих послова у земљи данас има 60.000 Кубанаца од којих половина ради у здравству.

„То је као да имаш рођака који дође да живи у твојој кући. Прво га подржавамо и волимо, али дође тренутак када желиш да повратиш своју приватност”, каже Давила.

Радничка конфедерација Венецуеле упозорава да су енергетски сектор запосели кубански обавештајци, а да они сада чак раде на издавању личних карата па и пасоша. Није више реткост да поједини кубански министри раде у Каракасу и издају наређења као да су у сред Хаване. То је увредљиво и за Чавесове функционере, констатовао је недавно Теодоро Петкоф, колумниста у опозиционом листу „Тал Квал”(„Тако је како је”).

Ми смо изгубили суверенитет, на делу је кубанска окупација, узвикује један од лидера опозиције Леополдо Лопес. Није реч, како објашњава само о везама са Кубом, већ се ради о наметању модела образовања и одбране.

Чаша жучи прелила се доласком кубанског министра да реши „енергетску кризу у Венецуели”. Па зар Куба није позната по сталним искључењима струје, повикали су опозиционари. Ми имамо боље стручњаке од Кубе у којој је мрак постао свакодневица. Венецуеланци су се такође присетили да је „спаситељ из Хаване”, међу оним најтврђим Кастровим људима који се двоумили да репресијом угуше свако незадовољство. Шта ли ће тек да ради у Венецуели, питају се Чавесови сународници.