Kubanci „gospodare” Venecuelom

Zaposleni u venecuelanskoj elektrodistribuciji rešili su da se grupno pomole bogu i zatraže od njega kišu. Do kolektivne mise je došlo po nalogu rukovodstva hidroelektrane Guri pošto je zaključeno da jedino sa neba može stići spas za najgoru električnu krizu u istoriji naftonosne Venecuele.

Za energetsku krizu i učestala isključenja u celoj zemlji predsednik Ugo Čaves krivi klimatske promene, globalno otopljavanje, kapitalizam i potrošačko društvo, ali stanovnici Venecuele kojima je obećao ubrzani put u socijalizam 21. veka nisu ovoga puta spremni da zdravo za gotovo prihvate njegova objašnjenja. Prema poslednjem ispitivanju javnog mnjenja, 80 odsto Venecuelanaca za nestašicu struje u zemlji koja je po rezervama nafte peta na svetu, okrivljuje vladu, a svaki treći upire prstom lično na bolivarskog predsednika Uga Čavesa.

Prvi put Čavesova popularnost je pala ispod 50 odsto, ali analitičari javnog mnjenja ukazuju da razjedinjena opozicija nije uspela da se sabere i iskoristi trenutak. Čaves bi, međutim, mogao da zarati sa svojim najbližim saradnicima. U prošlu sredu i ministar zdravlja Karlos Rotondaro podneo je ostavku. To je treći ministar u poslednjih mesec dana koji odlazi iz Čavesovog kabineta. Samo nekoliko dana pre toga ostavku je podneo tadašnji potpredsednik i ministar vojni Ramon Karisales. I u jednom i u drugom slučaju mediji u Karakasu postavili su dijagnozu koju je zvanična vlast pokušala da demantuje. Ministri se protive sve rasprostranjenijem uključivanju kubanskih stručnjaka u strateške sektore venecuelanskog društva.

Kubanci su u Venecuelu počeli masovnije da se nastanjuju kada je Čaves ponudio ugroženom i izolovanom ostrvu, naftu na poklon i po subvencionisanim cenama. Za uzvrat, sa komunističkog ostrva krenuli su lekari i medicinsko osoblje. Zatim su stigli sportski stručnjaci.

U ovom trenutku Kubanci su zaposeli ključna mesta u vojnom sektoru, obaveštajnoj i kontraobaveštajnoj službi, carini i naftnoj industriji, tvrde najupućeniji analitičari. Učitelji i nastavnici sa Kube podučavaju decu otkad vežu prvu pionirsku maramu pa do odlaska na omladinske dobrovoljne akcije.

Usred strujnog šoka, Čaves opet traži pomoć od Havane. U pomoć mu je sa ostrva poslat komandant Ramiro Valdes, sedamdesetsedmogodišnjak, aktuelni ministar informacija, koji je svoju dugogodišnju karijeru gradio baš na poslovima državne bezbednosti. Stigli su i stručnjaci iz drugih latinoameričkih zemalja, Argentine i Brazila. Ali, kako kažu u opoziciji, sve češće o tome šapuću i „čavisti”, predsednik veruje jedino Kubancima.

Nije tajna da Ugo Čaves želi da nasledi ulogu koju je imao Fidel Kastro u celom latinoameričkom regionu, ali vladajući krugovi se već pitaju nije li ovim prilivom Kubanaca ugrožen suverenitet Venecuele. Prema procenama Luis Alfonso Davile, bivšeg ministra unutrašnjih poslova u zemlji danas ima 60.000 Kubanaca od kojih polovina radi u zdravstvu.

„To je kao da imaš rođaka koji dođe da živi u tvojoj kući. Prvo ga podržavamo i volimo, ali dođe trenutak kada želiš da povratiš svoju privatnost”, kaže Davila.

Radnička konfederacija Venecuele upozorava da su energetski sektor zaposeli kubanski obaveštajci, a da oni sada čak rade na izdavanju ličnih karata pa i pasoša. Nije više retkost da pojedini kubanski ministri rade u Karakasu i izdaju naređenja kao da su u sred Havane. To je uvredljivo i za Čavesove funkcionere, konstatovao je nedavno Teodoro Petkof, kolumnista u opozicionom listu „Tal Kval”(„Tako je kako je”).

Mi smo izgubili suverenitet, na delu je kubanska okupacija, uzvikuje jedan od lidera opozicije Leopoldo Lopes. Nije reč, kako objašnjava samo o vezama sa Kubom, već se radi o nametanju modela obrazovanja i odbrane.

Čaša žuči prelila se dolaskom kubanskog ministra da reši „energetsku krizu u Venecueli”. Pa zar Kuba nije poznata po stalnim isključenjima struje, povikali su opozicionari. Mi imamo bolje stručnjake od Kube u kojoj je mrak postao svakodnevica. Venecuelanci su se takođe prisetili da je „spasitelj iz Havane”, među onim najtvrđim Kastrovim ljudima koji se dvoumili da represijom uguše svako nezadovoljstvo. Šta li će tek da radi u Venecueli, pitaju se Čavesovi sunarodnici.