Босна и Херцеговина на бурету барута

Од нашег дописника

Сарајево, 14. фебруара – Према службеним информацијама у овом тренутку у Босни и Херцеговини легално је „наоружано” 19 одсто њених грађана, а илегално 16 одсто и то, углавном, цивила. Истраживање које је својевремено провео УНДП потврдило је да око пола милиона грађана поседује нелегално оружје и да се оно неретко користи у инцидентима од којих многи завршавају смртним исходом, што доказује и чињеница да је „од завршетка рата па до 2003. године у БиХ од нелегалног оружја живот изгубило око 8.000 грађана, а није мали број ни оних који су задобили теже, или лакше телесне повреде”.

Из УНДП-а упозоравају да „огромна количина оружја, које је у поседу грађана, потиче углавном из протеклог рата и да се не користи само у ватреним обрачунима, него и у штошта друго, за самоубиства, оружане пљачке, кријумчарење, па чак и продају”. Незванично у БиХ пушка се може купити за 300 конвертибилних марака, евентуално 400.

Члан парламентарне Комисије за одбрану и безбедност Иво Миро Јовић сматра да је идеја наоружаног народа, у случају БиХ, потпуно потврдила свој смисао.

„Само податак да у БиХ око 300.000 људи, у ФБиХ 164.000, а у РС 116.000, има право ношења оружја, односно да је папирима 'покривено' 1.050.000 цеви, што је више него у рату, доказ је да наоружанијег народа у свету нема”, оцењује он. Забрињава га, како каже, и то што се у овој земљи „свакодневно, уместо пацифизма, повећава број захтева за издавање дозвола за легално поседовање оружја”.

Истовремено, Босна и Херцеговина увози одређене количине лаког наоружања, што је за „Политику” потврдио и Драгиша Мекић, помоћник министра за спољну трговину и економске односе БиХ. Он наглашава да је увоз потпуно легалан и да се обавља на основу дозвола које издаје Министарство на бази законодавне регулативе која је усклађена са европским стандардима. Он истиче да се увезено наоружање користи за потребе полицијских агенција, те спортиста и ловаца.

„Издавање дозвола неизоставно мора да прати и сагласност министарстава унутрашњих послова, јер у њиховој је надлежности контрола рада фирми- увозника”, објашњава Мекић и додаје да се „увози доста лаког наоружања из различитих земаља, међу којима је и Србија и Хрватска”.

С друге стране, експерти упозоравају да се БиХ, са аспекта безбедности, суочава и са још увек нерешеним проблемом наоружања и муниције коју су њене Оружане снаге (ОС БиХ) класификовале као вишак. У питању је око 25.000 тона муниције, која се налази на двадесетак локација које чува 350 војника и за чије одржавање годишње из буџета се издваја око два милиона конвертибилних марака.

„Босна и Херцеговина, практично, 'лежи' на баруту”, каже Иво Миро Јовић и упућује критику на рачун Председништва БиХ што прилично споро одлучује о начину решавања питање вишка муниције и минско експлозивних средстава, из којег разлога се беспотребно троше милиони марака.

Забринутост за безбедност залиха оружја и експлозива исказује и бригадни генерал и директор Оделења за безбедносну сарадњу у ОЕБС-у Урлих Хајдер који сматра да је „проблем вишка муниције значајнији од наоружања”. Он властима БиХ поручује да би у „овој години највећи изазов требало да буде решавање проблема вишка наоружања и муниције” и подсећа их на немили догађај који се десио прошле године у Србији.

Хајдер процењује да је „БиХ у могућности и да може, без ичије помоћи, годишње да уништи око 3.000 тона вишкова и да их се тако потпуно реши у наредних осам година”.

Начелник Заједничког штаба ОС БиХ генерал-пуковник Миладин Милојчић узвраћа да су локације на којима је смештен вишак муниције и минско експлозивних средстава обезбеђене, те да је свака манипулација вишковима потпуно немогућа. Међутим, не искључује и могућност претње и ризика, с обзиром на чињеницу да се ради о великим и застарелим количинама.

„Модел решавања вишкова наоружања подразумева продају, донирање или уништавање. До сада је уништено око 4.000 тона, прошле године око 1.200 тона. У ком периоду ће бити уништена и преостала количина и да ли ће за то бити потребно осам година, одлучиваће наши капацитети уништавања” каже он.

Милојчић је у разговору за „Политику” изнео и податак да ОС БиХ имају укупно 51 неперспективну локацију, укључујући 21 на којима је лагерован вишак муниције и експлозива, на чијем обезбеђењу је свакодневно ангажовано 850 људи, а што државу годишње кошта око четири милиона конвертибилних марака.

Душанка Станишић