Грчка би много изгубила без евра

Правила Европске монетарне уније не допуштају могућност да нека чланица непосредно помаже другима, када се суоче са буџетском неравнотежом. Због тога ће Грчка морати да се сама побрине за покривање свог дефицита, премда је нервозно финансијско тржиште већ показало нерасположење – курс евра према долару је опао. За сада још нема драматичних падова, али уколико се Грчкој придружи још нека чланица евро подручја, заједничка валута би се могла наћи у много већим искушењима. То би поткопало стабилност европског новца.Управо се зато и очекује неки облик помоћи Грчкој, али на нивоу целе ЕМУ, рекао је за „Политику” проф. др Давор Савин, универзитетски професор и сарадник билтена МАТ, одговарајући на наше питање – може ли се Грчка надати конкретним облицима помоћи за своје незавидне јавне финансије.

Може ли се Грчка сама избавити из великих тешкоћа и шта је у вези с тим до сада предузела?

Грчка је прошлог месеца издала државне обвезнице вредне пет милијарди евра. За њихплаћа 6,12 одстокамату. То је двоструко више однемачког Бундеспапира. Због високог приноса,тражња за грчким обвезницама била је велика и продали су их брзо и без потешкоћа. То је, међутим,тек почетак. Грчка ове године за отплату дугова мора да обезбеди још око 50 милијарди евракредита или петину планираног БДП. Финансијско тржиште оцењује грчку економску ситуацију веома слабом и неизвесном. То је био и разлог да међународне агенције Грчкој у децембру снизе бонитетну оцену. (/slika2)

Како ЕУ гледа на последња обећања грчке владе – да ће да повећа штедњу, уведе више порезе, смањи високу потрошњу...?

Сумња се, најблаже речено, да ће држава,због социјалних и политичких разлога,успети да спроведе најављено смањење јавног дуга и да ће за три године свести буџетски дефицит у мастрихтски оквир – до три процента БДП.

Већи буџетски дефицит, знатно изнад мастрихтске црте, имале су све чланице ЕУ, али Грчка грца. Може ли јој још неко помоћи?

Постоји могућност да се Грчка обрати за помоћ и ММФ-у, али европски званичници згрожено одбацују ту могућност, јер би то било признање да монетарн аунија није способна да сама управља својом судбином. Међународна репутација евра била би угрожена, па би финансијско тржиште уплитање Фонда разумело као слабост највеће монетарне агломерације на свету.

Али ММФ, ипак, помаже неким државама из европске фамилије држава?

Да. ЕУ није против да ММФ помогне Мађарској, Литванији и Румунији, јер те земље нису чланице евро зоне, али Грчкој, пошто је унутра – за сада не.

Да ли је решење, како се, по ЕУ шапуће, да Грчка „абдицира“ из евро зоне и врати се својој драхми?

Чују се и такви гласови, али то је, ипак, веома мало вероватно.

Због чега?

Нема, пре свега, дефинисаног правног пута за излазак из ЕМУ. То би захтевало нови поступак уједињења преосталих чланица Уније. У начелу је, додуше, могућ договор са другим чланицама о изласку из евро институција. Формално гледано то бибило изводљиво, ако држава истовремено напусти и ЕУ. Такав епилог је, међутим, још мање вероватан. Напитање да ли ће Грчка изаћи из новчане заједнице, председник ЕЦБје одговорио: „Не коментаришем апсурдне спекулације”. Апсурдне или не, те спекулације су великабрига влада чланица ЕМУ и, разумљиво, финансијског тржишта.

Шта би Грчка уопште добила, ако би напустила евро?

Мало у односу на оно што биизгубила. Влада би могла да снизи курс своје валуте и манипулише каматном стопом, што се сада одређује на нивоу целокупне новчане уније, независно од тога колико курс и каматна стопа одговарају појединим чланицама. Тим потезима Грчка би могла да подигне конкурентност својих извозника и подстакне инвестициону активност.

Трошкови би, међутим, били изузетно високи и надмашили би првобитне предности. Девалвација нове валуте подигла би трошкове увоза, монетарна политика не би имала поверења домаћег и страног финансијског тржишта, премије за валутни и државни ризик одмах би пораслеи то би осетно поскупело нове кредите. Повећали би се трошкови сервисирања старих кредита у новом, домаћем, новцу, а постојећи дуг у еврима постао би обавезау страној валути, што би подигло реалну задуженост. Поново би се платили трошкови замене сопственог новца за евро и то би слабо утицало на међународну трговину и инвестиције.

Шта ако ЕУ, ипак, одлучи да Грчкој на неко време искључи и врати јој драхму како би заштитила евро од даљег посртања?

Грчка класична књижевност оставила је Европи у културно наслеђе незаборавне трагедије врхунске уметничке вредности. Евентуално напуштање евра савременој Грчкој направило би трагедију коју генерације не би могле да забораве.

Слободан Костић

-----------------------------------------------------------

Опасан вирус дугова

Како је Грчка, и поред тога што је у ЕУ, допустила себи да западне у толике дугове?

Европа ће, без сваке сумње, озбиљно размотрити узроке њеног задуживања, али сада за то нема времена, без обзира на то што је Грчка лане имала буџетски дефицит од 12,7 одсто вредности БДП или четири пута више него што то допушта Мастрихтски споразум. Њен јавни дуг готово два пута прелази 60-процентну дозвољену границу. Зато ЕУ мора брзо да реагује да се грчки „вирус дугова” не би проширио не још неке земље.

Које, конкретно?

Поред Грчкето су још Португалија, Ирска и Шпанија. Лондонски „Гардијан” је ту групу држава цинично назвао PIGS (прасићи), што је акроним од Portugal, Ireland, Greece, Spain.