Грци за генерални штрајк

Од нашег дописника
Атина, 16.  фебруара – Теорија је једно, а – пракса друго! Грчку опет захвата талас штрајкова, иако влада тврди да, према испитивањима јавног мњења, нација подржава антикризни програм премијера Јоргоса Папандреуа. У тродневном штрајку је већ део цариника, запослених на бензинским пумпама, службеника министарства финансија... За петак обуставу рада најављују таксисти, запослени у медијима, а већ 24. фебруара Грчка ће бити паралисана генералним штрајком који обухвата све радничке синдикате.

На граничном прелазу са Бугарском већ има проблема јер због штрајка цариника који се, као и остали, не слажу са смањењем примања, новим порезима и целокупном политиком изласка из најтеже кризе у коју је земља запала, границу не могу да пређу камиони са горивом, храном, најосновнијим производима. За време штрајка неће се извозити смрзнута риба и месо, свеже воће и поврће, млечни производи.

Истовремено, грчка влада која од ЕУ очекује подршку како би се изборила са тешкоћама у које је запала због огромног буџетског дефицита, великог јавног дуга и обавезе да што пре спроведе програм стабилизације суочила се са новом одлуком министара финансија 16 земаља еврозоне да се финансијска помоћ Грчкој одложи. Наиме, Атина претходно, а у року од месец дана, мора да разради допунски програм мера за смањење дефицита и докаже да заслужује помоћ... ЕУ сматра да би, рецимо, у Грчкој могли да се уведу нови порези на предмете луксуза, скупе аутомобиле, прецизније, на лагодни начин живота који су Грци, за разлику од осталог дела Европе, умели и још умеју да живе.

Премијер Папандреу који тренутно у Русији разговара и трага за прихватљивим формама економских решења, савеза у енергетској сфери и „православној помоћи”, изјавио је да ситуација у Грчкој апсолутно захтева низ радикалних мера, фундаменталне измене економског курса, прилагођавање и приближавање пензионог узраста европским стандардима. Папандреу је свестан чињенице да су милиони евра неконтролисано измакли кроз неплаћање пореза, разноразне финансијске афере, да је било много пропуста и да је тренутак да се стегне каиш и заведе ред. Али, у исто време, јасно је да Грчка не може бити једини кривац и „црна овца” у очима Европе и целог света који, сасвим сигурно, није био необавештен и неупућен у збивања у свом окружењу, нарочито финансијском.

Нови ударац дошао је данас из суседне Анкаре која је поручила Атини да се подиже цена азербејџанског гаса који је до сада Грчкој препродаван за 145 до 150 долара за хиљаду кубних метара. За Анкару азербејџански гас поскупљује са 120 на 250 долара, док ће у Грчку бити испоручиван по цени од око 300 долара за хиљаду кубних метара. Уз то, Атина је обавештена да ће Турској морати да плати и разлику од 100 милиона долара за већ испоручени гас.

Чини се да једна невоља никада не иде сама, тако је овде прокоментарисано ново обавештење из Турске... Али није незапажено прошла ни информација из Москве да се премијер Папандреу код домаћина интересовао за куповину нових количина руског наоружања, конкретно, 420 комада борбених машина БМП-3М... У плану је разговор и на тему испоруке, наравно, у догледно време, нове модификације ракетног система краћег домета ТОР-М2Е, оклопних возила БТР-90, хеликоптера МИ-17, авиона амфибија БЕ-200...

Лидер опозиционе Нове демократије Антонис Самарас затражио је састанак са премијером Папандреуом како би се поново размотрила економска ситуација и неопходне мере које тим поводом предузима влада.

Јасмина Павловић-Стаменић

------------------------------------------------------

Брисел тражи  хитне мере

Случај грчког буџетског дефицита горуће је економско питање у еврозони, а самим тим и у целој Европској унији

Од нашег сталног дописника
Брисел, 16. фебруара – Савет министара финансија и економије (Екофин) Европске уније на данашњем заседању у Бриселу позвао је владу Грчке да предузме „хитне мере” за смањење буџетског дефицита који би са садашњих 12,7 одсто требало да буде спуштен на 8,7 одсто у текућој години, а да до 2012. године буде дотеран испод пројектованих три одсто. „Хитне мере треба предузети до 15. маја ове године ради обезбеђивања буџетских циљева у 2010. години. Друге мере за период до 2012. године треба усвојити до краја текуће године”, наведено је у закључцима Савета министара.

(/slika2)Случај грчког буџетског дефицита горуће је економско питање у еврозони, а самим тим и у ЕУ, па стога Савет није оклевао да први пут, позивајући се на Лисабонски споразум, обавести владу неке чланице о програму мера које мора предузети. Према речима Хелене Салгадо, председавајуће Савета Екофин, од Атине се очекује да усвоји „комплетан пакет” реформи које укључују пореску политику, пензионе фондове, здравствену заштиту, јавну потрошњу и све друге економски важне секторе, као и да на бази тих мера оствари економски раст. Салгадо је нагласила да је питање грчког буџетског дефицита веома сложено и да Грчка може да помогне себи „само уколико се потруди из све снаге”.

Оли Рен, европски комесар за економска и монетарна питања истакао је да је од највеће важности да буде спроведена истрага о томе како је Грчка током протеклих деценија у више наврата прикривала стварни буџетски дефицит. „Покренули смо истрагу по овом питању”, казао је Рен и додао да нема знакова да су друге земље користиле такве технике, али да ЕК и даље прати овај проблем и проверава све статистике. Завод за статистику при ЕК (Евростат) затражио је од Атине да до 19. фебруара достави више информација о финансијском инжењерингу.

Рен је нагласио да је на Атини да помогне економском опоравку своје земље и да ће то највише зависити од напора тамошње владе. „Посетићу Атину идуће недеље. Бићу тамо са експертима Европске централне банке који ће проценити да ли влада Јоргоса Папандреуа, с којим ћу се срести, ваљано примењује мере за излазак из буџетске кризе”, казао је Рен. Први извештај о резултатима предузетих хитних мера грчка влада дужна је да министрима финансија ЕУ представи 16. марта, а наредни 15. маја. Савет је такође закључио да грчка влада није поступала сходно препорукама из децембра прошле године и изнео низ примедби на њен рачун.

Европски комесар за унутрашње тржиште и услуге Мишел Барније истакао је да „глобална криза још није готова”. Он је истакао да је потребно ојачати финансијски сектор на глобалном нивоу и да није довољно усагласити финансијска правила само са САД, већ и са остатком света. Алгирдас Шемета, комесар за опорезивање, царинску унију и борбу против превара, оценио је да је пореска политика суштински важна за финансијску стабилност. „Опорезивање није више изван интересовања грчке економије. Оно је кључно питање”, рекао је комесар из Литваније.

Комесари су закључили да без обзира на то какав ће бити ток кризе у Грчкој, стабилност еврозоне неће бити угрожена. Они су нагласили да ће уколико буде потребно разматрати увођене додатних мера према грчкој економији. Грчки министар финансија Јоргос Папаконстантину оценио је да „Грчка има проблеме”, али да она није једини проблем еврозоне. „Данас је Грчка, сутра може бити нека друга држава”, казао је Папаконстантину. Он је поздравио прошлонедељну изјаву Хермана ван Ромпаја, председника Савета ЕУ, да ће земље еврозоне „утврдити и координисати акцију ако је потребно сачувати стабилност еврозоне као целине”.

Владимир Јокановић