Grci za generalni štrajk

Od našeg dopisnika
Atina, 16.  februara – Teorija je jedno, a – praksa drugo! Grčku opet zahvata talas štrajkova, iako vlada tvrdi da, prema ispitivanjima javnog mnjenja, nacija podržava antikrizni program premijera Jorgosa Papandreua. U trodnevnom štrajku je već deo carinika, zaposlenih na benzinskim pumpama, službenika ministarstva finansija... Za petak obustavu rada najavljuju taksisti, zaposleni u medijima, a već 24. februara Grčka će biti paralisana generalnim štrajkom koji obuhvata sve radničke sindikate.

Na graničnom prelazu sa Bugarskom već ima problema jer zbog štrajka carinika koji se, kao i ostali, ne slažu sa smanjenjem primanja, novim porezima i celokupnom politikom izlaska iz najteže krize u koju je zemlja zapala, granicu ne mogu da pređu kamioni sa gorivom, hranom, najosnovnijim proizvodima. Za vreme štrajka neće se izvoziti smrznuta riba i meso, sveže voće i povrće, mlečni proizvodi.

Istovremeno, grčka vlada koja od EU očekuje podršku kako bi se izborila sa teškoćama u koje je zapala zbog ogromnog budžetskog deficita, velikog javnog duga i obaveze da što pre sprovede program stabilizacije suočila se sa novom odlukom ministara finansija 16 zemalja evrozone da se finansijska pomoć Grčkoj odloži. Naime, Atina prethodno, a u roku od mesec dana, mora da razradi dopunski program mera za smanjenje deficita i dokaže da zaslužuje pomoć... EU smatra da bi, recimo, u Grčkoj mogli da se uvedu novi porezi na predmete luksuza, skupe automobile, preciznije, na lagodni način života koji su Grci, za razliku od ostalog dela Evrope, umeli i još umeju da žive.

Premijer Papandreu koji trenutno u Rusiji razgovara i traga za prihvatljivim formama ekonomskih rešenja, saveza u energetskoj sferi i „pravoslavnoj pomoći”, izjavio je da situacija u Grčkoj apsolutno zahteva niz radikalnih mera, fundamentalne izmene ekonomskog kursa, prilagođavanje i približavanje penzionog uzrasta evropskim standardima. Papandreu je svestan činjenice da su milioni evra nekontrolisano izmakli kroz neplaćanje poreza, raznorazne finansijske afere, da je bilo mnogo propusta i da je trenutak da se stegne kaiš i zavede red. Ali, u isto vreme, jasno je da Grčka ne može biti jedini krivac i „crna ovca” u očima Evrope i celog sveta koji, sasvim sigurno, nije bio neobavešten i neupućen u zbivanja u svom okruženju, naročito finansijskom.

Novi udarac došao je danas iz susedne Ankare koja je poručila Atini da se podiže cena azerbejdžanskog gasa koji je do sada Grčkoj preprodavan za 145 do 150 dolara za hiljadu kubnih metara. Za Ankaru azerbejdžanski gas poskupljuje sa 120 na 250 dolara, dok će u Grčku biti isporučivan po ceni od oko 300 dolara za hiljadu kubnih metara. Uz to, Atina je obaveštena da će Turskoj morati da plati i razliku od 100 miliona dolara za već isporučeni gas.

Čini se da jedna nevolja nikada ne ide sama, tako je ovde prokomentarisano novo obaveštenje iz Turske... Ali nije nezapaženo prošla ni informacija iz Moskve da se premijer Papandreu kod domaćina interesovao za kupovinu novih količina ruskog naoružanja, konkretno, 420 komada borbenih mašina BMP-3M... U planu je razgovor i na temu isporuke, naravno, u dogledno vreme, nove modifikacije raketnog sistema kraćeg dometa TOR-M2E, oklopnih vozila BTR-90, helikoptera MI-17, aviona amfibija BE-200...

Lider opozicione Nove demokratije Antonis Samaras zatražio je sastanak sa premijerom Papandreuom kako bi se ponovo razmotrila ekonomska situacija i neophodne mere koje tim povodom preduzima vlada.

Jasmina Pavlović-Stamenić

------------------------------------------------------

Brisel traži  hitne mere

Slučaj grčkog budžetskog deficita goruće je ekonomsko pitanje u evrozoni, a samim tim i u celoj Evropskoj uniji

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 16. februara – Savet ministara finansija i ekonomije (Ekofin) Evropske unije na današnjem zasedanju u Briselu pozvao je vladu Grčke da preduzme „hitne mere” za smanjenje budžetskog deficita koji bi sa sadašnjih 12,7 odsto trebalo da bude spušten na 8,7 odsto u tekućoj godini, a da do 2012. godine bude doteran ispod projektovanih tri odsto. „Hitne mere treba preduzeti do 15. maja ove godine radi obezbeđivanja budžetskih ciljeva u 2010. godini. Druge mere za period do 2012. godine treba usvojiti do kraja tekuće godine”, navedeno je u zaključcima Saveta ministara.

(/slika2)Slučaj grčkog budžetskog deficita goruće je ekonomsko pitanje u evrozoni, a samim tim i u EU, pa stoga Savet nije oklevao da prvi put, pozivajući se na Lisabonski sporazum, obavesti vladu neke članice o programu mera koje mora preduzeti. Prema rečima Helene Salgado, predsedavajuće Saveta Ekofin, od Atine se očekuje da usvoji „kompletan paket” reformi koje uključuju poresku politiku, penzione fondove, zdravstvenu zaštitu, javnu potrošnju i sve druge ekonomski važne sektore, kao i da na bazi tih mera ostvari ekonomski rast. Salgado je naglasila da je pitanje grčkog budžetskog deficita veoma složeno i da Grčka može da pomogne sebi „samo ukoliko se potrudi iz sve snage”.

Oli Ren, evropski komesar za ekonomska i monetarna pitanja istakao je da je od najveće važnosti da bude sprovedena istraga o tome kako je Grčka tokom proteklih decenija u više navrata prikrivala stvarni budžetski deficit. „Pokrenuli smo istragu po ovom pitanju”, kazao je Ren i dodao da nema znakova da su druge zemlje koristile takve tehnike, ali da EK i dalje prati ovaj problem i proverava sve statistike. Zavod za statistiku pri EK (Evrostat) zatražio je od Atine da do 19. februara dostavi više informacija o finansijskom inženjeringu.

Ren je naglasio da je na Atini da pomogne ekonomskom oporavku svoje zemlje i da će to najviše zavisiti od napora tamošnje vlade. „Posetiću Atinu iduće nedelje. Biću tamo sa ekspertima Evropske centralne banke koji će proceniti da li vlada Jorgosa Papandreua, s kojim ću se sresti, valjano primenjuje mere za izlazak iz budžetske krize”, kazao je Ren. Prvi izveštaj o rezultatima preduzetih hitnih mera grčka vlada dužna je da ministrima finansija EU predstavi 16. marta, a naredni 15. maja. Savet je takođe zaključio da grčka vlada nije postupala shodno preporukama iz decembra prošle godine i izneo niz primedbi na njen račun.

Evropski komesar za unutrašnje tržište i usluge Mišel Barnije istakao je da „globalna kriza još nije gotova”. On je istakao da je potrebno ojačati finansijski sektor na globalnom nivou i da nije dovoljno usaglasiti finansijska pravila samo sa SAD, već i sa ostatkom sveta. Algirdas Šemeta, komesar za oporezivanje, carinsku uniju i borbu protiv prevara, ocenio je da je poreska politika suštinski važna za finansijsku stabilnost. „Oporezivanje nije više izvan interesovanja grčke ekonomije. Ono je ključno pitanje”, rekao je komesar iz Litvanije.

Komesari su zaključili da bez obzira na to kakav će biti tok krize u Grčkoj, stabilnost evrozone neće biti ugrožena. Oni su naglasili da će ukoliko bude potrebno razmatrati uvođene dodatnih mera prema grčkoj ekonomiji. Grčki ministar finansija Jorgos Papakonstantinu ocenio je da „Grčka ima probleme”, ali da ona nije jedini problem evrozone. „Danas je Grčka, sutra može biti neka druga država”, kazao je Papakonstantinu. On je pozdravio prošlonedeljnu izjavu Hermana van Rompaja, predsednika Saveta EU, da će zemlje evrozone „utvrditi i koordinisati akciju ako je potrebno sačuvati stabilnost evrozone kao celine”.

Vladimir Jokanović