Застава и грб на маркама

Истог дана када је пуштена у оптицај прва пригодна марка Републике Србије, пуштене су и две редовне марке номинале 16,50 и 20 динара. Промоција све три поштанске марке, пред великим бројем јавних личности и филателиста, одржана је на дан изласка марака, 30. јуна, у ПТТ музеју у Београду. Уводну реч одржао је Драган Ковачевић, генерални директор ЈП ПТТ саобраћаја "Србија". Том приликом је и свечано отворио филателистичку изложбу марака Кнежевине и Краљевине Србије и промовисао нове редовне марке Републике Србије. Господин Ковачевић је ставио посебно акценат на историјат настанка првих српских марака Кнежевине Србије, континуитет издавања преко Краљевине Србије, па све до изласка ових нових марака Републике Србије.

На редовној марки номинале 16,50 динара приказана је застава Србије како се вијори. Према Драгомиру Ацовићу, хералдичару, редослед боја на нашој застави има своју занимљиву причу. Тридесетих година 19. века кнез Милош је одлучио да вазалној Србији да атрибуте државности: заставу и грб. Првобитна идеја, на предлог Димитрија Давидовића, била је да боје на застави Србије иду редом: црвена, бела, плава, док би се грб налазио на средњем, белом пољу. Русија је нарочито предњачила у критици распореда боја, који подсећа на Француску заставу, те је у њој "видела" трагове револуционарног расположења међу Србима. Други предлог да застава Србије буде иста као руска наишла је на још веће критике царске Русије. Милош је нашао ново решење: једноставно је обрнуо редослед боја у односу на заставу Русије. Овај распоред боја је прихваћен султанским ферманом.

Проглашењем Краљевине Србије 1882. године, црвено-плаво-бела застава је и формално постала застава независне Србије. Застава постоји у две верзије, као народна и као државна. Народна се састоји од три боје хоризонтално постављене и истих димензија, без грба. Државна застава има уметнути мали грб Србије, који је померен од центра ка јарболу и има величину једнаку седмини дужине заставе. Грб на застави означавао је физичко присуство носиоца највиших државних институција или ауторитет државне власти.

На марки од 20 динара приказан је мали грб Србије, исти онај који се налази и на застави. Грб Србије је усвојен када и застава, 1882. године. Чине га двоглави бели орао са штитом на грудима на коме су четири оцила, а изнад главе орла налази се круна лозе Немањића. Велики грб садржи порфир.

Тумачење значења крста између четири оцила је предмет научних расправа. Данас српски народ ова оцила чита као "Само слога Србина спасава" или "Само Србин слави славу". Сматра се да су прво била четири грчка слова "бета" и да се читао као "Цар царства који царује над царевима". Постоје и друга, не мање симболична тумачења.