Дневник једне труднице

Данашња страна дневника посвећена је свим жмуовима, односно мужевима, који се љуте што их ретко помињем у текстовима. Стално гунђају: "Труднице, труднице! А где смо ту ми?". Е зато, ово је моја посвета свим брижним мужевима на овом свету, најнестрпљивијим чекачима од свих чекача, будућим татама који су своју нову титулу схватили крајње озбиљно. А онима који своју дужност избегавају у стилу – "ко, је л’ ја?" саветујем да ову страницу прескоче.

Па, шта рећи о његовом величанству "the suprugu?" (By the way, више ми се допада надимак жму, него реч супруг, јер ме подсећа на неку супу, опругу или ругу-ругалицу. А то мужеви никако не би смели да буду). Зато ја мог озакоњеног супруга зовем Жму, Жмуки или Жмујко, наравно из милоште. Шатровачки је увек у моди.

Драги моји мужеви, не љутите се што смо ових девет месеци окупиране саме собом! Као и увек желимо да будемо другачије, па смо отуда и ово наше стање назвале другим, другачијим. Али, наравно, џабе нам друго стање без наших жмуова. Они су ту да нас радују, слушају, помажу и помало секирају. Мада, признајем, ни њима није увек лако. И они трудноћу озбиљно схватају. Знам неке будуће тате који имају све симптоме трудница. Молим лепо, и тате су у другом стању! Обично у току ових девет месеци и њима стомак почне ненормално да расте. Неки психолози кажу да је то на психичкој бази. Међутим, ја бих ипак стала у одбрану наших драгих будућих тата и рекла да они саосећају са нама трудницама, па зато с невиђеним апетитом ручкају. Тако желе да нам олакшају нашу бригу због килаже. Заправо, не желе да се осећамо усамљено у таквом клопа искушењу. А и грехота је уживати у храни соло. Увек је све лепше у двоје, па макар то било и гојење. Има и у томе нечег романтичног, зар не?

Драги мој Жмуки, хвала ти на свим дивним порцијама, сада ми је лакше да будем пуфница. Када видим твој стомачић, мени одмах падне камен са срца. Нема везе, после ћемо заједно да мршавимо у теретани званој дечје игралиште. Док будемо трчкали за нашим малишаном, смршаћемо заједно.

Питате се зашто су још слатки мужеви корисни у трудноћи. Тачно је, слажем се, да остављају чарапе где код стигну и отворену пасту за зубе, али нам зато заузврат налазе јагоде усред зиме. Није им тешко да усред ноћи, када се ваш бунар без дна огласи, иду код "Степе" по пљеску, или да трче до пекаре по први јутарњи бурек. Руку на срце, помажу вам да устанете из удобне фотеље, да се запертлате и још понеке корисне стварчице. Они обично све знају о трудноћи, ту су да вам објасне неке недоумице које ни сам доктор не може, али и да вас утеше, охрабре, заштите. Зато драги мужеви, будите стрпљиви! Преживећете ви и киселе краставце, ноћна буђења, километарске шетње, усисавања, велике порције и тоне слаткиша. Зато ћете заузврат добити дугоочекивани малени замотуљак. Зар то није најлепши поклон? Лепши и од новог "своч" сата за Нову годину.

Шта то још мој Жмуки ради, да би ми олакшао труднички стаж? Често разговара са бебом, бира јој најбољу музику, мази је, буди, ослушкује, а пева јој и "Марш на Дрину" (ако буде мушко) и Бери Вајта (ако буде женско). Негде је прочитао да беба сада чује све звукове споља, па је пожелео да јој приушти најлепши звучни угођај. А и жели да се беба што пре упозна са татом и да случајно не слуша народњаке. Бебиронка ту пажњу са љубављу узвраћа. Уз добре мелодије често ђуска, а тати одговара једним великим "трас" по стомаку.

Зато драги очеви, размишљајте о својој деци и у овом пренаталном периоду. Она и те како разумеју ваш језик. Можда још не знају да разговарају, али све осећају и чују. Због галаме негодују, а због пољубаца расту. Зато, брижно са мамама и нежно са бебама! А оне ће вам сву пажњу, кад одрасту, двоструко узвратити. Бићете најпоноснији очеви и задовољни мужеви. Не заборавите драги моји мужеви, деца су највећи добитак љубави, већи и од самог лотаа. Уз њих човек стари лаганије.