Бело брашно за црни хлеб

Одговор на питање – има ли у Србији правог црног хлеба, односно брашна од којег се прави овај пекарски производ, изгледа да зависи од избора саговорника.

Надлежне инспекцијске службе у Министарству пољопривреде тврде да приликом контрола пекара нису пронашли праву црну векну, нити брашно од којег би требало да се направи, па су закључили да на нашем тржишту црног хлеба нема. Такви закључци испровоцирали су реакције појединих пекара који тврде да је реч о застарелим прописима које ваља мењати и да би требало поново дефинисати шта је то заправо црни хлеб.

– Црни хлеб се добија искључиво од брашна типа 1100. Готово сви млинови у Србији имају технолошке линије и могућности за производњу ове врсте брашна. Међутим, према нашим подацима, оно се више не производи јер нема потражње, осим у ретким случајевима. Али ни тада се не користи за производњу црног хлеба, већ као сировина за прављење смеса за специјалне врсте хлеба. Када би се производило и пласирало на тржиште, брашно типа 1100 било би од 10 до 15 одсто јефтиније од брашна типа 500 – објашњавају у Министарству пољопривреде.

Наши саговорници из овог министарства додају да пекари ово брашно не траже јер су се потрошачи определили да црни хлеб замене белим или специјалним врстама. Осим тога, и произвођачи су одустајали због мањег профита.

У Унији пекара Србије, међутим, тврде да тог брашна ипак има, али у веома малим количинама.

– Малобројни млинови мељу цело зрно пшенице и тако праве брашно типа 1100. Али, то је неисплативо јер мали број потрошача заиста и хоће да купи прави црни хлеб. Зато већина млинова и пекара нема рачуницу да га произведе – каже Зоран Пралица, председник Уније пекара Србије.

И највећи пекари потврђују да не користе брашно типа 1100, па и не производе црни хлеб. У Пекарској индустрији „Клас” кажу да су наши прописи застарели.

– Назив црни хлеб треба редефинисати. Потрошачи су збуњени и не знају шта је црни хлеб. Зато ваља донети нове правилнике који ће направити ред. Мислим да поједини млинови у Србији производе брашно за црни хлеб, али га углавном мешају са другим врстама – објашњава Момир Лазић, директор „Класа”.

И у Министарству пољопривреде потврђују да су потрошачи збуњени. За то криве пекаре и трговце.

– Забуну међу потрошачима уносе специјалне врсте хлебова које имају тамнију боју и тако подсећају на црни хлеб, али и неодговорни произвођачи који неадекватним декларисањем збуњују купце – кажу у Генералном инспекторату Министарства пољопривреде.

Зато, истичу, специјалне, односно обојене врсте хлеба не смеју да имају натпис „црни”. У продајним објектима већине трговинских ланаца ипак се продаје векна која се декларише као црна. Реч је производу под називом „бачки домаћи црни хлеб”.

Како у инспекцијама тврде да брашна 1100 за црни хлеб код нас нема, „Потрошач” је контактирао са произвођачем. У фирми „Хлеб А. Д.” из Новог Сада међутим кажу да хлеб не праве од брашна типа 1100.

– Правимо га од наменског брашна које производи „Житко” из Бачке Тополе. Реч је о мешавини разних врста пшеничног брашна и мекињастих честица. Тачно је да га не правимо од брашна типа 1100, али смо га зато и назвали „бачки црни”, а не само „црни” – каже Мила Милановић из новосадског „Хлеба А. Д.”.

Да ли је то дозвољено и да ли се и тиме обмањују купци, на инспекцијама је да испитају. Поред таквог трговачког натписа, увек мора да стоји и назив из правилника, истичу у Министарству пољопривреде. Контроле, међутим, потврђују да произвођачи хлеба не обраћају довољно пажње на декларисање.

– То доводи потрошаче у заблуду јер, читајући декларације, верују да купују црни хлеб, а заправо је реч о специјалним врстама хлеба – кажу у Пољопривредној инспекцији.

С. Деспотовић

--------------------------------------------------------

Црни хлеб од ражаног брашна

Хлеб декларисан као црни може се пронаћи и у београдским „Рогенарт” пекарама. Реч је производу који, кажу, садржи минимум 50 одсто чистог ражаног брашна и пече се на посебан начин.

– Правимо хлеб потпуно идентичан ономе који може да се купи у Аустрији и Немачкој. Зато у производњи користимо брашно које увозимо из Аустрије, а додајемо тесто које се природно кисели. У нашим црним хлебовима нема вештачких додатака или боја, већ се црна боја добија дуготрајним и посебним начином печењем у етажним пећима – објашњава Драган Вранеш, директор пекара „Рогенарт”, али додаје да високе цене увозних сировина у великој мери утичу на цену финалног производа.