Раскинут уговор о продаји БИП-а

Агенција за приватизацију раскинула је уговор о продаји Београдске индустрије пива конзорцијуму компанија „Алита” из Литваније и „Јунајтед нордик беверџиз” из Шведске.

Уговор је, како је саопштено, раскинут због неизвршавања инвестиционе обавезе за другу годину у износу од 2,6 милиона евра, изостале обавезе откупа акција од малих акционара, због неизмиривања пореских обавеза услед којих држава принудно наплаћује дуг продајом основних средстава предузећа, као и располагања имовином супротно одредбама уговора.

Капитал ће у складу са Законом о приватизацији бити пренет Акцијском фонду који треба да именује привременог заступника капитала ради даљег управљања предузећем.

БИП, тачније 51,9 одсто акција из портфеља Акцијског фонда, продат је литванско-шведском конзорцијуму у јулу 2007. године за око 21,4 милиона евра и инвестициони програм у вредности 5,1 милион евра. Купац је прихватио и обавезе по основу обавезног социјалног програма.

То је био други тендер за продају једне од највећих пивара на којем је као другорангирана оцењена понуда пиваре „Лашко” из Словеније. Они су нудили укупно 11,8 милиона евра и инвестиције од око девет милиона евра.

Мањински акционари, у чијем је поседу око 48 одсто акција, још у првој години након приватизације упозоравали су да се уговорне обавезе не поштују и тражили су раскид уговора. Купац је био обавезан да до октобра 2009. године објави безусловну понуду за преузимање преосталих акција, и то по цени по којој је купио већински пакет од државе – око 4,52 евра по акцији.Како су рекли власници, због последица кризе нису били у могућности да откупе акције по наведеној цени.

У међувремену, акције пиваре на Београдској берзи за две и по године од приватизације су се суновратиле и вредност им је мања 13 пута. Пред приватизацију априла 2007. године вределе су 720 динара, а у последњем трговању једва су премашивале 50 динара.

У ванредној контроли у првој години приватизације Агенција је утврдила да је нови власник новац за отпремнине радника узео са рачуна БИП-а, а не како је морало – из сопствених средстава. Радници и акционари су упозоравали да се, противно уговору, отуђује имовина предузећа, а неколико пута су и јавно протестовали због, како су рекли, намерног обезвређивања вредности фирме. Због неизмиреног пореског дуга по основу јавних прихода у току 2009. године, Пореска управаје покренула поступак принудне продаје непокретности у власништву БИП-а.

Како нови власник ни у накнадно остављеном року, који му је дала Агенција за приватизацију, није измирио дуговања правноснажним решењима Министарства финансија, неке непокретности на локацији Мостар у Београду и Сладара уЧачку постале су државно власништво.

БИП чак ни након два тендерска покушаја продаје није имао среће с приватизацијом, па је тако једна од највећих пивара постала најмањи произвођач с једва шест одсто учешћа на тржишту.

Први тендер објављен је још у децембру 2004. године, а проглашен је неуспелим априла 2005. године. Као основни разлози наведени су високи порески дугови, велики пословни губитак за 2004. годину и вишак запослених.

Након анализе стања, власници капитала Акцијски фонд и мали акционари закључили су да је потребно пре поновне продаје финансијски консолидовати фирму, што је и урађено продајом имовине. БИП је у 2006. години продао комплекс у Скадарлији, хотел „Будва” у истоименом граду, одмаралиште на Златибору, фабрику пива у Сремској Митровици, стоваришта у Инђији, Пећи и у Пожаревцу. Продајом ових седам објеката добијено је око 12,7 милиона евра, што је утрошено за дуговања.

После продаје БИП-у је остала фабрика пива на Мостару у Београду, фабрика сокова у Крњачи, комплекс у Чачку, коме припадају фабрика пива и слада, стоваришта у Крушевцу, Крагујевцу, Нишу, Новом Саду, и објекти у Лесковцу, Шапцу и Руми.

Ј. Рабреновић