Raskinut ugovor o prodaji BIP-a

Agencija za privatizaciju raskinula je ugovor o prodaji Beogradske industrije piva konzorcijumu kompanija „Alita” iz Litvanije i „Junajted nordik beverdžiz” iz Švedske.

Ugovor je, kako je saopšteno, raskinut zbog neizvršavanja investicione obaveze za drugu godinu u iznosu od 2,6 miliona evra, izostale obaveze otkupa akcija od malih akcionara, zbog neizmirivanja poreskih obaveza usled kojih država prinudno naplaćuje dug prodajom osnovnih sredstava preduzeća, kao i raspolaganja imovinom suprotno odredbama ugovora.

Kapital će u skladu sa Zakonom o privatizaciji biti prenet Akcijskom fondu koji treba da imenuje privremenog zastupnika kapitala radi daljeg upravljanja preduzećem.

BIP, tačnije 51,9 odsto akcija iz portfelja Akcijskog fonda, prodat je litvansko-švedskom konzorcijumu u julu 2007. godine za oko 21,4 miliona evra i investicioni program u vrednosti 5,1 milion evra. Kupac je prihvatio i obaveze po osnovu obaveznog socijalnog programa.

To je bio drugi tender za prodaju jedne od najvećih pivara na kojem je kao drugorangirana ocenjena ponuda pivare „Laško” iz Slovenije. Oni su nudili ukupno 11,8 miliona evra i investicije od oko devet miliona evra.

Manjinski akcionari, u čijem je posedu oko 48 odsto akcija, još u prvoj godini nakon privatizacije upozoravali su da se ugovorne obaveze ne poštuju i tražili su raskid ugovora. Kupac je bio obavezan da do oktobra 2009. godine objavi bezuslovnu ponudu za preuzimanje preostalih akcija, i to po ceni po kojoj je kupio većinski paket od države – oko 4,52 evra po akciji.Kako su rekli vlasnici, zbog posledica krize nisu bili u mogućnosti da otkupe akcije po navedenoj ceni.

U međuvremenu, akcije pivare na Beogradskoj berzi za dve i po godine od privatizacije su se sunovratile i vrednost im je manja 13 puta. Pred privatizaciju aprila 2007. godine vredele su 720 dinara, a u poslednjem trgovanju jedva su premašivale 50 dinara.

U vanrednoj kontroli u prvoj godini privatizacije Agencija je utvrdila da je novi vlasnik novac za otpremnine radnika uzeo sa računa BIP-a, a ne kako je moralo – iz sopstvenih sredstava. Radnici i akcionari su upozoravali da se, protivno ugovoru, otuđuje imovina preduzeća, a nekoliko puta su i javno protestovali zbog, kako su rekli, namernog obezvređivanja vrednosti firme. Zbog neizmirenog poreskog duga po osnovu javnih prihoda u toku 2009. godine, Poreska upravaje pokrenula postupak prinudne prodaje nepokretnosti u vlasništvu BIP-a.

Kako novi vlasnik ni u naknadno ostavljenom roku, koji mu je dala Agencija za privatizaciju, nije izmirio dugovanja pravnosnažnim rešenjima Ministarstva finansija, neke nepokretnosti na lokaciji Mostar u Beogradu i Sladara uČačku postale su državno vlasništvo.

BIP čak ni nakon dva tenderska pokušaja prodaje nije imao sreće s privatizacijom, pa je tako jedna od najvećih pivara postala najmanji proizvođač s jedva šest odsto učešća na tržištu.

Prvi tender objavljen je još u decembru 2004. godine, a proglašen je neuspelim aprila 2005. godine. Kao osnovni razlozi navedeni su visoki poreski dugovi, veliki poslovni gubitak za 2004. godinu i višak zaposlenih.

Nakon analize stanja, vlasnici kapitala Akcijski fond i mali akcionari zaključili su da je potrebno pre ponovne prodaje finansijski konsolidovati firmu, što je i urađeno prodajom imovine. BIP je u 2006. godini prodao kompleks u Skadarliji, hotel „Budva” u istoimenom gradu, odmaralište na Zlatiboru, fabriku piva u Sremskoj Mitrovici, stovarišta u Inđiji, Peći i u Požarevcu. Prodajom ovih sedam objekata dobijeno je oko 12,7 miliona evra, što je utrošeno za dugovanja.

Posle prodaje BIP-u je ostala fabrika piva na Mostaru u Beogradu, fabrika sokova u Krnjači, kompleks u Čačku, kome pripadaju fabrika piva i slada, stovarišta u Kruševcu, Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu, i objekti u Leskovcu, Šapcu i Rumi.

J. Rabrenović