Америка се враћа нуклеаркама

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 17. фебруара – Америка се враћа изградњи нуклеарних централа као извору „чисте енергије”, од којих је била одустала још пре 30 година, после инцидента на острву Три миље који је, иако није имао жртава нити изазвао прекомерну радијацију, уздрмао поверење нације у безбедност атомске струје.

Лед је јуче пробио председник Обама објавом да ће федерална држава дати кредитну гаранцију од осам милијарди долара инвеститорима који улажу у нову нуклеарну електрану са два реактора у јужној држави Џорџији. Реч је о укупној инвестицији од 14 милијарди долара. Електрана, која би у погону требало да буде до 2017, обезбеђиваће струју за око 1,4 милиона људи, током изградње ће запошљавати 3.500 радника, а кад проради њих 800.

Све ово је јуче изнео и Обама, који је нагласио да нема алтернативе: „Да бисмо удовољили нашим растућим потребама за енергијом и спречили најгоре последице климатских промена, ми морамо да обезбедимо више нуклеарних електрана. То је, једноставно, тако.”

Јучерашња објава је, са политичког аспекта, рука помирења републиканској опозицији у Конгресу, која подржава изградњу атомских централа, али се противи регулисању емисија угљен-диоксида из централа на фосилна горива. Не за се колико ће ово одобровољити противнике, али ће Обама због овога наићи на неодобравање једног дела сопствене Демократске партије. „Ово је истинска еволуција Обамине позиције према нуклеарној енергији”, прокоментарисао је за „Политику” јучерашњу објаву др Бранко Терзић, директор сектора за енергију у консултантској кући Делоит и председавајући експертске ад хок Групе Уједињених нација за чистију електричну струју. „Као кандидат, сенатор Обама је био млак према овоме позивајући се на потребу да се пронађе ново решење за одлагање потрошеног нуклеарног горива. Јуче је, као председник, нуклеарну енергију промовисао као еколошки чист и безбедан извор енергије”, напомиње Терзић, уз констатацију да изградња атомских централа у САД не само да повећава запосленост, него и повећава енергетске капацитете и стимулише извозне потенцијале.

У првим реакцијама на јучерашњу објаву указује се да још није решен проблем складиштења нуклеарног отпада у Америци. Овде су у погону 102 нуклеарне електране које су досад произвеле укупно 70.000 тона радиоактивног материјала (а сваке године придодају нових 2.000 тона), који сада складиште на сопственим локацијама.

Америка из атома данас добија једну петину од своје укупне потрошње струје, али треба имати у виду да су све њене нуклеарне електране у погону око 40 година. Нове нису грађене после поменутог инцидента на острву Три миље у држави Пенсилванија, у марту 1979, који је добио огроман публицитет, између осталог и зато што се догодио 12 дана од премијере чувеног филма „Кинески синдром” у којем су драматизоване опасности од нуклеарних реактора.

Извештај Председничке комисије (председник је тада био Џими Картер, који је, током каријере у морнарици, проучавао нуклеарне технологије) констатовао је међутим да је радијација која је том приликом емитована у кругу од 80 километара од електране била 12 пута мања од годишње дозе којој је човек изложен из природних извора.

У свом јучерашњем говору Обама је подсетио и да је данас у свету у изградњи 56 енергетских нуклеарних реактора, од тога највише у Кини, 21, затим шест у Јужној Кореји и пет у Индији.

Главни проблем са атомској струјом у Америци је, међутим, њена профитабилност: оклевање бизниса да инвестира у овај сектор, с обзиром на то да су електране на фосилна горива (угаљ, нафта и гас) јефтиније у изградњи и економичније у експлоатацији.

Најављено опорезивање емисија угљен-диоксида ово би донекле променило, али се томе, преко својих лобија, жестоко супротстављају заинтересоване индустрије које предложене законе оспоравају плашећи јавност скупљом струјом, а у свом оспоравању потежу и правне аргументе.

М. Мишић

-----------------------------------------------------------

Кина није више највећи поверилац САД

Вашингтон – Кина је у децембру продала велику количину америчких државних обвезница које су биле у њеном поседу, и због тога место највећег повериоца САД препустила Јапану, који сада има 768,8 милијарди долара вредносних папира које издаје америчка влада, док је у кинеским рукама остало 755,4 милијарди. Ова промена би могла да буде повод за бриге у овдашњим финансијским круговима око тога да ли ће Кина наставити да са досадашњом ревношћу, куповином обвезница, финансира буџетски дефицит Вашингтона.

М. М.