Amerika se vraća nuklearkama

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 17. februara – Amerika se vraća izgradnji nuklearnih centrala kao izvoru „čiste energije”, od kojih je bila odustala još pre 30 godina, posle incidenta na ostrvu Tri milje koji je, iako nije imao žrtava niti izazvao prekomernu radijaciju, uzdrmao poverenje nacije u bezbednost atomske struje.

Led je juče probio predsednik Obama objavom da će federalna država dati kreditnu garanciju od osam milijardi dolara investitorima koji ulažu u novu nuklearnu elektranu sa dva reaktora u južnoj državi Džordžiji. Reč je o ukupnoj investiciji od 14 milijardi dolara. Elektrana, koja bi u pogonu trebalo da bude do 2017, obezbeđivaće struju za oko 1,4 miliona ljudi, tokom izgradnje će zapošljavati 3.500 radnika, a kad proradi njih 800.

Sve ovo je juče izneo i Obama, koji je naglasio da nema alternative: „Da bismo udovoljili našim rastućim potrebama za energijom i sprečili najgore posledice klimatskih promena, mi moramo da obezbedimo više nuklearnih elektrana. To je, jednostavno, tako.”

Jučerašnja objava je, sa političkog aspekta, ruka pomirenja republikanskoj opoziciji u Kongresu, koja podržava izgradnju atomskih centrala, ali se protivi regulisanju emisija ugljen-dioksida iz centrala na fosilna goriva. Ne za se koliko će ovo odobrovoljiti protivnike, ali će Obama zbog ovoga naići na neodobravanje jednog dela sopstvene Demokratske partije. „Ovo je istinska evolucija Obamine pozicije prema nuklearnoj energiji”, prokomentarisao je za „Politiku” jučerašnju objavu dr Branko Terzić, direktor sektora za energiju u konsultantskoj kući Deloit i predsedavajući ekspertske ad hok Grupe Ujedinjenih nacija za čistiju električnu struju. „Kao kandidat, senator Obama je bio mlak prema ovome pozivajući se na potrebu da se pronađe novo rešenje za odlaganje potrošenog nuklearnog goriva. Juče je, kao predsednik, nuklearnu energiju promovisao kao ekološki čist i bezbedan izvor energije”, napominje Terzić, uz konstataciju da izgradnja atomskih centrala u SAD ne samo da povećava zaposlenost, nego i povećava energetske kapacitete i stimuliše izvozne potencijale.

U prvim reakcijama na jučerašnju objavu ukazuje se da još nije rešen problem skladištenja nuklearnog otpada u Americi. Ovde su u pogonu 102 nuklearne elektrane koje su dosad proizvele ukupno 70.000 tona radioaktivnog materijala (a svake godine pridodaju novih 2.000 tona), koji sada skladište na sopstvenim lokacijama.

Amerika iz atoma danas dobija jednu petinu od svoje ukupne potrošnje struje, ali treba imati u vidu da su sve njene nuklearne elektrane u pogonu oko 40 godina. Nove nisu građene posle pomenutog incidenta na ostrvu Tri milje u državi Pensilvanija, u martu 1979, koji je dobio ogroman publicitet, između ostalog i zato što se dogodio 12 dana od premijere čuvenog filma „Kineski sindrom” u kojem su dramatizovane opasnosti od nuklearnih reaktora.

Izveštaj Predsedničke komisije (predsednik je tada bio Džimi Karter, koji je, tokom karijere u mornarici, proučavao nuklearne tehnologije) konstatovao je međutim da je radijacija koja je tom prilikom emitovana u krugu od 80 kilometara od elektrane bila 12 puta manja od godišnje doze kojoj je čovek izložen iz prirodnih izvora.

U svom jučerašnjem govoru Obama je podsetio i da je danas u svetu u izgradnji 56 energetskih nuklearnih reaktora, od toga najviše u Kini, 21, zatim šest u Južnoj Koreji i pet u Indiji.

Glavni problem sa atomskoj strujom u Americi je, međutim, njena profitabilnost: oklevanje biznisa da investira u ovaj sektor, s obzirom na to da su elektrane na fosilna goriva (ugalj, nafta i gas) jeftinije u izgradnji i ekonomičnije u eksploataciji.

Najavljeno oporezivanje emisija ugljen-dioksida ovo bi donekle promenilo, ali se tome, preko svojih lobija, žestoko suprotstavljaju zainteresovane industrije koje predložene zakone osporavaju plašeći javnost skupljom strujom, a u svom osporavanju potežu i pravne argumente.

M. Mišić

-----------------------------------------------------------

Kina nije više najveći poverilac SAD

Vašington – Kina je u decembru prodala veliku količinu američkih državnih obveznica koje su bile u njenom posedu, i zbog toga mesto najvećeg poverioca SAD prepustila Japanu, koji sada ima 768,8 milijardi dolara vrednosnih papira koje izdaje američka vlada, dok je u kineskim rukama ostalo 755,4 milijardi. Ova promena bi mogla da bude povod za brige u ovdašnjim finansijskim krugovima oko toga da li će Kina nastaviti da sa dosadašnjom revnošću, kupovinom obveznica, finansira budžetski deficit Vašingtona.

M. M.