Мир без помирења

У Поточарима код Сребренице обележена је 11. годишњица страдања Бошњака, а дан касније, мало даље, у селу Залазје и на војничком гробљу у Братунцу, 14. годишњица страдања Срба током протеклог рата. Као и до сада, медијска пажња била је усмерена према Сребреници, где се окупило, према неким проценама, око 30.000 грађана, бошњачки политички врх, део дипломатског кора, представници међународне заједнице, као и неки званичници Владе РС.

На обележавању страдања Срба на том подручју парастос је, уз присуство родбине и политичког врха РС, служио епископ зворничко-тузлански Василије. Нико од представника бошњачког народа, па ни локалне власти, није се појавио на обележавању ове годишњице. Изостали су и представници међународне заједнице, ваљда уз познату праксу да је довољно што су дан раније одали пошту побијеним Бошњацима у Сребреници. Није било никога ни из амбасаде Србије иако је амбасадор дан раније виђен у Поточарима. Присутни су били само представници руске амбасаде, а ОХР и Сфор су проследили венце.

Чињеницу да су јединице Насера Орића, кога је хашки суд недавно ослободио одговорности, побиле десетине српских цивила, а већ почетком рата (14. јула 1992. године ) у селима Залазје, Биљача и Сасе побиле 69 а заробиле 19 Срба, чији посмртни остаци још нису пронађени, занемарују и Бошњаци и међународни званичници. Парастос је служен за њих, али и за 3.262 српске жртве средњег Подриња.

То што су те две годишњице прошле уз дубоке националне поделе још једном показује сву босанску трагедију, убеђење светске јавности о злочинима једног и страдању другог народа. Констатација да се трагедија, због броја побијених на једној и другој страни, не може мерити, стоји само делимично, јер оне старице у црнини из поменутих српских села, којима је побијена родбина, осећају исти бол као и Бошњакиње које су се нашле у Поточарима да би присуствовале џенази жртава које су идентификоване. Можда родбина убијених из Залазја, Биљаче и Саса осећа још већи бол видевши да њихову трагедију Бошњаци нити виде нити признају, као што је не признаје ни међународна заједница, укључујући и хашки суд који је једино оптуженог Орића прогласио невиним, а бошњачки врх га третира као хероја. Та чињеница дала је за право председнику Владе РС Милораду Додику да закључи како је "БиХ далеко од нормалног друштва све док бошњачки политичари не прихвате да су у босанском рату гинули сви у истој фабрици смрти, док не схвате да свим жртвама треба одати почаст, без обзира на њихов број". Нажалост, нико и никада од бошњачких представника није дошао да ода пошту и саосећа са настрадалим Србима. У Поточаре су долазили представници власти РС, па и председник Србије Борис Тадић.