Грчкој нису потребне туђе паре

Од нашег дописника
Атина, 18. фебруара –  „Грчкој нису потребне паре већ – политичка подршка. Ми не тражимо новац ни од кога, нама не треба оно што припада италијанским, немачким или француским пореским обвезницима... Ми смо само замолили за мало времена да бисмо реализовали наш програм мера које ће нам помоћи да повратимо поверења и да тада под нормалним условима затражимо помоћ ако нам затреба”, порука је коју је премијер Јоргос Папандреу упутио сународницима, политичким партијама – али највише финансијским круговима еврозоне.

Наиме, уз нове услове који се постављају Атини, министри ЕУ нису појаснили на који начин намеравају да помогну посрнулој чланици. Механизам обећане помоћи, како се претпоставља, остаје тајна пре свега због сумњи да ће новац бити узет од пореских обвезника. Премијера Папандреуа, који је јуче до касно у ноћ заседао са својим министрима, а недуго пре тога опозицији поручио да рачуна на њихову подршку, погодиле су финансијске спекулације са Запада које још више подривају позицију Атине и повећавају нетрпељивост јавности у земљама ЕУ.

Холандски „Телеграф је” објавио да већина Холанђана жели да Грчка напусти еврозону. Међу 5.300 анкетираних, 92 процента сматрају да Грчка трба да одустане од евра. У исто време, преко 90 одсто сматра да Немачка и Холандија треба да врате своју националну валуту. Истовремено, председник Еврогрупе Жан-Клод Јункер је у интервјуу немачкој радио станици Дојчландфунк изјавио да Грчка мора да испуни низ допунских услова да би смањила дефицит буџета јер је време да схвати да друге земље ЕУ нису дужне да плаћају њене грешке.

У ноћашњој изјави премијер Папандреу је прецизно подвукао да је влада спремна да окрене лист, да предузме радикалне мере, али да у исто време не жели да остави простора за било какве спекулације. „Нама је потребна братска подршка споља и изнутра, а историја ће да суди о томе чија је највећа одговорност за кризу у којој смо се нашли”, рекао је премијер.

Чињеница је да Брисел покреће и питање конкретне одговорности за давање лажних података о финансијском стању у земљи и захтева да се одговорни нађу у затвору. Са своје стране, Пасок је покренуо питање скупштинске истраге о финансијском пословању претходне владе.

Међутим, све владине покушаје да колико-толико стабилизује ситуацију у земљи значајно ремете свакодневни штрајкови у знак неслагања са њеном новом рестриктивном политиком. На улицама Атине смењују се протести запослених у финансијским институцијама, данас су на неколико сати стали и сви тролејбуси, сутра ће штрајковати таксисти... Гранични прелази су или потпуно затворени, као Евзони на граници са Македонијом, или пропуштају само ограничени број возила. Већ је доведено у питање снабдевање основним намирницама, на бензинским пумпама, због штрајка цариника, већ нема горива, идуће недеље је заказана генерална обустава рада која ће паралисати целу Грчку...

Маневарски простор владе, очигледно, постаје све мањи!