На светим водама Лима

Пријепоље – По планинским пространствима, забитима и беспућима Полимља и Пештери крстаре последњих година научници укључени у истраживачки пројекат назван „На светим водама Лима”. Обилазе они ове терене, да истраже и сачувају пребогато, а недовољно знано културноисторијско наслеђе овог подручја. Да од пропадања и заборава отргну многе споменике православне и исламске културе.

Све се то обавља у организацији Музеја у Пријепољу који је у мултидисциплинарни пројекат „На светим водама Лима”, у коме учествује 18 научних радника, закорачио још 1996. године. Трагајући за наслеђем и вредностима дуж целог тока ове реке, од Проклетија до ушћа Лима у Дрину, кроз три државе(Србија, Црна Гора и БиХ), научници су остварили вредне резултате. Обновљени су и заштићени средњовековни манастири Давидовица из 13. века и Куманица из 14. века, а нови живот отпочео је и донедавно порушени споменик исламске културе Јусовића кула. Истражено је и сачувано и низ других споменика, прикупљено мноштво вредних сазнања, одржано неколико научних скупова. Пројекат финансира Министарство за културу Србије, а треба да буде завршен до 2014. године.

Кључни човек пројекта, директор Музеја у Пријепољу Славољуб Бато Пушица, каже за „Политику” да је у последње две године много тога значајног истражено на подручју горњег и средњег Полимља:

– Претпрошле године у горњем Полимљу детаљно смо рекогнисцирали терене Бихора, преко села Годуше, Јагоча и Спасовца, све до Савиног Бора и Крушчице где смо пронашли део старог пута за Ђерекаре на Пештеру. У Црнчи смо затекли остатке порушених зидова и темеља средњовековне цркве. У селу Радулићу је штрчало порушено минаре џамије зарасло у густо шибље, које је нашим ангажовањем археолошки истражено. На локалитету Соколовац затичемо остатке средњовековне цркве са фрагментима фрескописа у олтарском простору и покушај неуспеле реконструкције, коју је неко, срећом, зауставио. У близини су остаци античког локалитета и заселак Османбегово село (некад Петрово село), где је на сеоском гробљу зарушена средњовековна црква. Бројне споменике истраживачи су уочили на простору некадашње средњовековне жупе Љубовиђе, између Берана и Бијелог Поља, где су цркве из 19. и 20. века са значајним иконостасима и иконама, као и стара гробља у народу позната као грчка и латинска. Истраживања у горњем Полимљу завршили смо у бјелопољском крају са драгоценим записима о народним обичајима, веровањима и вечитим сеобама народа одавде – сумира Пушица.

Прошла година минула је у истраживањима на подручју Старог Влаха, од Кладнице преко Сугубина и Фијуља до Сјенице. На том потезу регистровани су исламски споменици, пре свих џамије, стара мезарја (гробља) и места где су били ханови на трговачким путевима. Посебно су обрађене и цркве у селима Гоњу, Горњим Лопижама, Брњици, као и стара сјеничка црква. Забележени су етногенеза и обичаји код Бошњака муслимана и православних Срба у тим селима. Захваљујући истраженом, крајем прошле године организован је научни скуп „Горње Полимље и Пештер од антике до новог века”.

Истраживања Пештерске висоравни, напомиње Славољуб Пушица, тек предстоји у наредне две године, а научници треба детаљно да проуче вредно културноисторијско наслеђе које је до сада само фрагментарно истраживано.