Није важно шта се учи, већ како се учи

Крагујевац – Имали смо основну школу од девет разреда, имали смо Дарвина, па смо га изгубили, хтели смо „Болоњу“, сад причамо да не ваља, хтели смо приватне универзитете, сад кукамо да стручњаци ничу „ко печурке после кише“, инсистирало се на закону, а десила се афера „Индекс“…

Много шта се могло избећи да смо, којим случајем, окренули главу ка северу планете и погледали како то раде Финци.

– Финско друштво је засновано на знању и из тога следи нарочито интересовање за функционисање образовног система. Систем је оријентисан на дете, добростојећу породицу и превенцију социјалног искључивања. Јер, никад се, како кажу Финци, не зна кад ће ко постати паметан. Увек, и из било које школе можете наставити образовање у жељеном смеру – наводи своје утиске са студијске посете Финској у разговору за „Политику“ начелник Школске управе Крагујевац Радојко Дамјановић.

Школовање у Финској је бесплатно – од основног, па све до постдипломских студија. У тој земљи готово да нема приватних школа, а сви универзитети су државни.

– У Финској је свега два одсто приватних школа. Оснивају их цркве и друге организације. Приватних универзитета нема, јер држава инсистира на бесплатном школовању. Тако се њихово оснивање ником не исплати – истиче Дамјановић.

Јесте финско друштво богатије од нашег, каже Дамјановић, али многе ствари могу да се ураде и без новца.

– Наставнике тамо сви поштују и на њихов рад готово и да нема примедби. Инспекција образовања је укинута пре 18 година. Проблеми се решавају искључиво разговором: директор, наставник, социјални радник, родитељ, ђак. Углед који уживају, наставници су стекли високом професионалношћу, а последњи пут су штрајковали 1984 – открива наш саговорник.

Школе у Финској су уједначене. Сви ученици, ма где похађали наставу, морају да стекну подједнак ниво образовања.

– У Финској нема елитизма. Деца у Хелсинкију и деца у било ком другом делу државе, на пример у месту Рованијеми на Арктичком кругу, добијају исти квалитет знања. Ипак, свака општина организује руковођење школама, па је свака школа посебна. Неке се, на пример, препознају по музичким активностима, формирању хорова и оркестара у којима учествују и родитељи – каже Дамјановић.

ПИСА-успех, који препознаје практичну примену знања, загарантован је свим ђацима у Финској.

– ПИСА-успех је промовисао Финску. До њега се дошло стрпљивим и промишљеним управљањем променама. Фински систем је заснован на геслу – није важно шта се учи, већ како се учи. Резултати су сјајни – прича наш саговорник, преносећи део искуства које носи са студијског путовања у Финској.