Nije važno šta se uči, već kako se uči

Kragujevac – Imali smo osnovnu školu od devet razreda, imali smo Darvina, pa smo ga izgubili, hteli smo „Bolonju“, sad pričamo da ne valja, hteli smo privatne univerzitete, sad kukamo da stručnjaci niču „ko pečurke posle kiše“, insistiralo se na zakonu, a desila se afera „Indeks“…

Mnogo šta se moglo izbeći da smo, kojim slučajem, okrenuli glavu ka severu planete i pogledali kako to rade Finci.

– Finsko društvo je zasnovano na znanju i iz toga sledi naročito interesovanje za funkcionisanje obrazovnog sistema. Sistem je orijentisan na dete, dobrostojeću porodicu i prevenciju socijalnog isključivanja. Jer, nikad se, kako kažu Finci, ne zna kad će ko postati pametan. Uvek, i iz bilo koje škole možete nastaviti obrazovanje u željenom smeru – navodi svoje utiske sa studijske posete Finskoj u razgovoru za „Politiku“ načelnik Školske uprave Kragujevac Radojko Damjanović.

Školovanje u Finskoj je besplatno – od osnovnog, pa sve do postdiplomskih studija. U toj zemlji gotovo da nema privatnih škola, a svi univerziteti su državni.

– U Finskoj je svega dva odsto privatnih škola. Osnivaju ih crkve i druge organizacije. Privatnih univerziteta nema, jer država insistira na besplatnom školovanju. Tako se njihovo osnivanje nikom ne isplati – ističe Damjanović.

Jeste finsko društvo bogatije od našeg, kaže Damjanović, ali mnoge stvari mogu da se urade i bez novca.

– Nastavnike tamo svi poštuju i na njihov rad gotovo i da nema primedbi. Inspekcija obrazovanja je ukinuta pre 18 godina. Problemi se rešavaju isključivo razgovorom: direktor, nastavnik, socijalni radnik, roditelj, đak. Ugled koji uživaju, nastavnici su stekli visokom profesionalnošću, a poslednji put su štrajkovali 1984 – otkriva naš sagovornik.

Škole u Finskoj su ujednačene. Svi učenici, ma gde pohađali nastavu, moraju da steknu podjednak nivo obrazovanja.

– U Finskoj nema elitizma. Deca u Helsinkiju i deca u bilo kom drugom delu države, na primer u mestu Rovanijemi na Arktičkom krugu, dobijaju isti kvalitet znanja. Ipak, svaka opština organizuje rukovođenje školama, pa je svaka škola posebna. Neke se, na primer, prepoznaju po muzičkim aktivnostima, formiranju horova i orkestara u kojima učestvuju i roditelji – kaže Damjanović.

PISA-uspeh, koji prepoznaje praktičnu primenu znanja, zagarantovan je svim đacima u Finskoj.

– PISA-uspeh je promovisao Finsku. Do njega se došlo strpljivim i promišljenim upravljanjem promenama. Finski sistem je zasnovan na geslu – nije važno šta se uči, već kako se uči. Rezultati su sjajni – priča naš sagovornik, prenoseći deo iskustva koje nosi sa studijskog putovanja u Finskoj.