Санкама и уз хаскије преко Пештера

Петнаесторо људи недавно је обишло Пештерску висораван на двоје моторних санки. На путу дугом 60 километара непрестано их је пратила мећава, а температура се спуштала и испод минус десет степени Целзијуса. Ову екипу, састављену од људи различитих година и професија, пратиле су и санке са запрегом коју су вукла четири пса.  – Tри аљаска и један сибирски хаски. Код нас врло ретки, аљаски хаскији стигли су у Србију захваљујући Александру Николићу, који је пре две године са аљаске трке „Хиљаду миља” довео женку и мужјака аљаског хаскија и формирао легло ове расе на Фрушкој гори, које данас броји двадесетак паса.

– Пут по изузетној хладноћи трајао је три дана и за то време посетили смо манастир Дубницу из 13. века, обишли кањон Увац познат као резерват белог супа, Ушачку и Ледену пећину, стари град Клек... – прича Милутин Рудаковић, инжењер и авантуриста, који истражује Србију већ више од две деценије, и који је са својим познаницима пошао на путовање по Пештерској висоравни.

Овде, на балканском Сибиру, према речима нашег саговорника, као да је време стало. На Пештеру, једном од малобројних извора здраве хране, још постоје куће најједноставније конструкције, такозване сибаре, а могу се видети и фосилни остаци пећинских медведа.

– Невоља је што наши туристички водичи боље познају терене Африке, на пример, него нашу земљу. Знају они да говоре о манастирима и о бањама... Али право светло Србије налази се на оваквим неистраженим местима попут Пештерске висоравни – наглашава наш саговорник.

Зато Милутин Рудаковић сваког викенда, и по снегу и по сунцу, открива мало посећена места своје земље. На путовања често води и стране туристе. Тако је шест гостију с Фарских острва спровео Ибарском долином, тачније Долином јоргована. Одушевили су се манастирима Студеница и Градац, испосницом Светог Саве, старим градом Магличем...

– Међутим, када су тражили да понесу запис о овим историјским местима у виду брошура, тога једноставно није било. Нисмо свесни каквим богатством располажемо, нарочито оним природним. Само планина Копаоник има 12 термалних извора, рудиште сребра и злата, седам ископина старих градова, глечерско језеро... – објашњава наш саговорник, чију заљубљеност у истраживање најбоље описује податак да је једна дворана Ресавске пећине названа по његовом надимку – Кепина дворана.

Рудаковић и његови пријатељи сплаваре дивљим водама Дрине и Таре, спуштају се родео кануима низ водопаде периодичних река, а у мају скијају дивљим стазама Бјеласице, Проклетија, Старе планине...

– Хтели смо да покажемо да је и код нас могуће скијати у пролеће. Хеликоптером дођемо до врха и онда кренемо у авантуру. На пример, спуштамо се с врха Проклетија, с 2.400 метара надморске висине и ту је, дакле, снег. А на 1.000 метара висине исте планине већ расте воће – истиче Рудаковић и додаје да је снег у то време тежак и кристаласт, али да је и те како могуће без проблема скијати. Једина опасност вреба од лавина.