Sankama i uz haskije preko Peštera

Petnaestoro ljudi nedavno je obišlo Peštersku visoravan na dvoje motornih sanki. Na putu dugom 60 kilometara neprestano ih je pratila mećava, a temperatura se spuštala i ispod minus deset stepeni Celzijusa. Ovu ekipu, sastavljenu od ljudi različitih godina i profesija, pratile su i sanke sa zapregom koju su vukla četiri psa.  – Tri aljaska i jedan sibirski haski. Kod nas vrlo retki, aljaski haskiji stigli su u Srbiju zahvaljujući Aleksandru Nikoliću, koji je pre dve godine sa aljaske trke „Hiljadu milja” doveo ženku i mužjaka aljaskog haskija i formirao leglo ove rase na Fruškoj gori, koje danas broji dvadesetak pasa.

– Put po izuzetnoj hladnoći trajao je tri dana i za to vreme posetili smo manastir Dubnicu iz 13. veka, obišli kanjon Uvac poznat kao rezervat belog supa, Ušačku i Ledenu pećinu, stari grad Klek... – priča Milutin Rudaković, inženjer i avanturista, koji istražuje Srbiju već više od dve decenije, i koji je sa svojim poznanicima pošao na putovanje po Pešterskoj visoravni.

Ovde, na balkanskom Sibiru, prema rečima našeg sagovornika, kao da je vreme stalo. Na Pešteru, jednom od malobrojnih izvora zdrave hrane, još postoje kuće najjednostavnije konstrukcije, takozvane sibare, a mogu se videti i fosilni ostaci pećinskih medveda.

– Nevolja je što naši turistički vodiči bolje poznaju terene Afrike, na primer, nego našu zemlju. Znaju oni da govore o manastirima i o banjama... Ali pravo svetlo Srbije nalazi se na ovakvim neistraženim mestima poput Pešterske visoravni – naglašava naš sagovornik.

Zato Milutin Rudaković svakog vikenda, i po snegu i po suncu, otkriva malo posećena mesta svoje zemlje. Na putovanja često vodi i strane turiste. Tako je šest gostiju s Farskih ostrva sproveo Ibarskom dolinom, tačnije Dolinom jorgovana. Oduševili su se manastirima Studenica i Gradac, isposnicom Svetog Save, starim gradom Magličem...

– Međutim, kada su tražili da ponesu zapis o ovim istorijskim mestima u vidu brošura, toga jednostavno nije bilo. Nismo svesni kakvim bogatstvom raspolažemo, naročito onim prirodnim. Samo planina Kopaonik ima 12 termalnih izvora, rudište srebra i zlata, sedam iskopina starih gradova, glečersko jezero... – objašnjava naš sagovornik, čiju zaljubljenost u istraživanje najbolje opisuje podatak da je jedna dvorana Resavske pećine nazvana po njegovom nadimku – Kepina dvorana.

Rudaković i njegovi prijatelji splavare divljim vodama Drine i Tare, spuštaju se rodeo kanuima niz vodopade periodičnih reka, a u maju skijaju divljim stazama Bjelasice, Prokletija, Stare planine...

– Hteli smo da pokažemo da je i kod nas moguće skijati u proleće. Helikopterom dođemo do vrha i onda krenemo u avanturu. Na primer, spuštamo se s vrha Prokletija, s 2.400 metara nadmorske visine i tu je, dakle, sneg. A na 1.000 metara visine iste planine već raste voće – ističe Rudaković i dodaje da je sneg u to vreme težak i kristalast, ali da je i te kako moguće bez problema skijati. Jedina opasnost vreba od lavina.