Субота, 13.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Затровани парадајз – плануо

Затровани парадајз – плануо
Парадајз на тезги по цени од пет динара, домаћи или увозни (Фото А. Давинић)

Истина је све што сте чули. Зато ме ништа не питајте о томе шта ће бити с онима који су јели тај парадајз. Кад су се после поноћи, око кванташке пијаце, појавили шлепери с парадајзом, па још када је кренула цена од 80 до 100 динара за гајбицу, само сам рекао оцу: "Леле тато, ови нас све утепаше – пропадосмо скроз".

   Овако је Раде Станковић, произвођач поврћа из Богојевца код Лесковца, јуче на лесковачкој кванташкој пијаци коментарисао од пре десетак дана изненадну појаву шлепера из Грчке са све парадајзом.

– Да се не лажемо. Све је било организовано. Предводили су их они који "баратају са парадајз" – вели Станковић, додајући да су робу били тако расподелили да је она буквално клизила из камиона у камион, комби, трактор и путнички аутомобил.

    Запослени на кванташкој пијаци кажу да су те вечери приметили више шлепера и камиона с парадајзом. Све се дешавало изван кванташке пијаце тако да они нису имали увида у то. Посао је до детаља био разрађен, а цена је пала за више од шездесет одсто и ишла, на велико, два три и пет динара за килограм.

   Мирјана Сретковић из Турековца, која на кванташкој пијаци продаје парадајз, краставац и паприку коју произведе њена породица, каже да је требало видети праве произвођаче како су били очајни. Сав њихов труд био је претворен у бесцење.

   – Свима нама било је сумњиво када су се појавили шлепери из Грчке. Многи су се организовали, па су шлепере истоварали на сеоским утринама и паркинзима у околини Лесковца, а онда својим камионима, лесковачке регистрације, довозили парадајз на кванташку пијацу да га продају као свој и овде произведен – каже Мирјана. И додаје да су јој се неке сталне муштерије жалиле на стомачне тегобе.

Мирјана Сретковић вели да је пре неколико дана грчки шлепер дошао у Турековац, село познато по производњи квалитетног поврћа, где је од познатог произвођача Миће Митића купио парадајз плаћајући 380 динара за гајбицу. Од Митића смо чули да у време навале грчког парадајза, који је изненада дошао у Лесковац, није продавао робу. Све то било му је сумњиво, јер као дугогодишњи велики произвођач поврћа зна шта је добар парадајз.

   Весна Алексић је купила парадајз за осам динара по килограму, и био јој је чудан. Кисео, унутра тамнозелен, као киви, и као да је од пластике. Она и њена ћерка имале су грчеве у стомаку, док супруг, син, свекар и свекрва нису...

Како смо сазнали, лекарима у овдашњим амбулантама јављали су се грађани са стомачним тегобама, али се то сматра уобичајеном појавом у летњим месецима. 

  А. Давинић

--------------------------------------------------------------------------

Инспекција чека резултат анализе

Пољопривредна инспекција још нема података да ли су шлепери са затрованим парадајзом уместо у Немачкој завршили у Србији, а ова недоумица биће разрешена тек када буду готови резултати лабораторијских анализа, рекао је Стојан Аризановић, помоћник министра пољопривреде за инспекцијски надзор. Он је, такође, додао да "сумња да би неко усред Светског првенства у фудбалу послао у Немачку затровани парадајз", истичући да у лесковачком крају нема евиденција о евентуалним тровањима грађана.

Према наводима појединих медија, десетине шлепера крцатих парадајзом недавно су се из Грчке запутили ка Немачкој. На путу ка овој земљи, прошли су транзитно кроз Србију, али су непланирано враћени са немачке границе. Тамошња санитарна инспекција одбила је, наводно, да пропусти пошиљку, јер је парадајз био "пун пестицида, вештачки дозрео и неукусан", па је роба, на повратку ка Грчкој, завршила у Лесковцу.

 Тамо је накупцима продата на велико за мале паре, да би је ови растурили све до кванташа у Београду. Убрзо је цена овог поврћа на лесковачким пијацама пала на само пет динара, што је био огроман ударац за узгајиваче, али и аларм да нешто није у реду са робом. Инспектори су, после објављивања ове информације, узорковали робу на свим већим пијацама од Лесковца до Београда, лабораторијске анализе биће готове за пет дана.

– Радимо све што је у нашој моћи. Не бежимо од надлежности ни од одговорности и желимо да се проблем реши. Чињеница је, међутим, да роба која је у транзиту кроз земљу не подлеже нашој инспекцији. Евидентира се само на царини, на улазу и излазу из земље, објаснио је Аризановић.

Према његовим речима, проблем је што царина не води овакве податке, кроз информациони систем, по врсти производа. Њихове службе ће морати да прегледају документацију и установе да ли се та роба заиста вратила у Србију, за шта ће цариницима, како је рекао Аризановић, бити потребно неколико дана.

– Ако је роба заиста завршила у Србији, онда је питање ко је оверио на царини излазнице, јер су камиони, у том случају, били празни. Онда је наравно реч о нелегалној трговини и ту ће бити посла за МУП – рекао је наш саговорник.

 Као једно од објашњења изненадне ниске цене, у Министарству пољопривреде наводе и то да лесковачки крај има много пластеника, да је ово поврће "преко ноћи сазрело" у великим количинама што је, такође, могло да доведе до појевтињења.

Од 1. јуна до 14. јула ове године у Србију је из Македоније, Црне Горе, Холандије и Турске "ушло" преко границе око 7,5 хиљада тона парадајза.

И. Ћук

--------------------------------------------------------------------------

Царина истражује

Основаност тврдње лесковачких повртара да су грађани Србије прошле недеље појели 100 шлепера страног парадајза пуног пестицида враћеног с немачке границе, а коју су пренеле неке београдске новине, јуче је проверавала и Управа царине. Али, како је из ове државне службе саопштено, реч је "о комплексној истрази која захтева време, као и сарадњу с другим органима."

Једино што су јуче из информативне службе Царине могли да саопште јавности јесте да је у периоду од 15. маја до 14. јула ове године увезено 13.597.716 килограма, у вредности 657.366.140 динара.

Како нам је речено, надлежне службе Управе царина наставиће да истражују да ли је 100 шлепера бљутавог парадајза заиста завршило на "кванташима" у Србији.

Ал. М.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.