Демантујем сва гунђања инвеститора

Пре него што је Закон о планирању и изградњи донет, министар за животну средину и просторно планирање Оливер Дулић је изјавио да ће узнемирити многе инвеститоре. Шест месеци после доношења тог закона, за који је министар тврдио да ће бити револуционаран и праведан, многи су заиста узнемирени, а страни инвеститори изјављују да се осећају превареним.

Како Вам данас изгледа та најава и примена закона?

Делује ми као добра процена атмосфере која ће владати кад закон буде донет и кад будемо уредили неколико болних области, пре свега мислим на конверзију права коришћења у право својине и мислим на притисак на локалне самоуправе да уђу у процедуру доношења просторног плана и плана регулације на основу којих ће дозвола моћи да се брзо изда. Кад причамо о те две ствари, мислим на велики број људи који су куповали фабрике кроз процес приватизације, стечаја или на неки други начин добијали земљиште испод тржишне цене, верујући да ће то право коришћења једног дана бесплатно претворити у право својине и да ће на основу тога моћи да граде објекте и зараде новац. Када причам о процедурама за издавање дозвола, мислим на стотине оних који су живели сјајно од тога што су могли да држе дозволе у фиокама и буду арбитрарни у одређивању спратности или заузећа површине и што су на тај начин себи обезбеђивали финансијску корист. И једни и други сада гунђају и финансирају акције које су окренуте против министарства и на све начине желе да покажу да закон не функционише, што на сваком кораку кроз конкретне животне примере могу да демантујем.

Има страних инвеститора који се осећају превареним?

Уредба је тако направљена да сви они који су купили неку фабрику и који не желе да je претворе у грађевинско земљиште него да се баве истом делатношћу као и пре приватизације, неће морати да плате конверзију земљишта из права коришћења у право својине. Или ће платити нешто минимално, али зато добијају нешто што је нова вредност, а то је власништво над земљиштем.

Уосталом, људи и не морају да конвертују право коришћења у право својине, или могу да конвертују само за оне катастарске парцеле на којима желе да граде.

Препоручујем сваком страном инвеститору да уђе у процедуру и израчуна шта му се више исплати.

Храбри ме мој последњи разговор с министарком финансија и људима из Пореске управе. Они ће формирати посебан тим који ће се искључиво бавити питањима конверзије. Спрема се униформно моделирање тржишне цене која је најважнији параметар у конверзији.

Како параметар одређивања тржишне цене може бити прометовање грађевинског земљишта кад правог трговања њиме није ни било јер није било власништва над земљом?

Продавало се право коришћења што је било основ за издавање дозвола.

Али, то је право коришћења...

Постоје различите врсте продаје.

Питам за трговање својином над земљом чега до сада није било у Србији, па не може ни бити параметар за одређивање цене јер је тај параметар нула.

У сваком граду ко улази у конверзију може да нађе историјски пример да је некад постојало неко прометовање. Трговало се оним што је могло да се прометује да би могла да се изгради зграда.

Сада је кључна Пореска управа, ми смо јој дали параметре који су дефинисани, уредбом владе ћемо дефинисати и модел на који начин треба да се одређује тржишна цена и у ситуацијама где није било трговине земљиштем.

Инвеститори се жале да параметри за одређивање цена конверзије нису егзактни и тврде да им Пореска управа не даје понуду него пореско решење на основу којег треба да плате конверзију. А ако не плате, скида им се са рачуна. Ако им се не свиђа, могу да се жале Министарству финансија под чијом је ингеренцијом Пореска управа.

Ово је питање за Министарство финансија и Пореску управу, с којом ћемо буквално сутра моделирати уредбу владе која ће помоћи да се изађе из галиматијаса свих проблема из прошлости у вези са проценом вредности било чега.

Није нам намера да уредба о конверзији заустави „ослобађање” силног грађевинског земљишта које треба једног дана да постане употребљено, већ да све инвеститоре стимулишемо и охрабримо да уђу у поступак конверзије.

Инвеститори наводе и члан 54. уредбе у којој се на крају побрајања параметара каже „и сл.”. Да ли је тачно то што они сматрају да то „сл.” оставља простор за волунтаризам локалних чиновника?

Сви су добили тумачење тога „слично”. То није основ за волунтаризам.

Закон је донет у години кад је глобална економска криза захватила свет и Србију. Свима недостаје капитал. Да ли је тим законом заустављен прилив инвестиција и капитала у Србију?

Мислим да није. Слажем се да је било неопходно три-четири месеца да се администрација спреми за примену новог закона. Кључни проблем, пре свега у Београду, јесте дужи период чекања закона а затим адекватног тумачења закона.

Мислите ли да инвеститори имају новца да конвертују право коришћења у право својине над земљиштем? Пре неки дан директор „Колијерса” изјавио је да је тржиште некретнина у Србији умрло.

Нека узму кредит у банци, а нека земљиште ставе у залог.

Инвеститори тврде да им банке обарају кредитну способност јер им из вредности фирме изузимају земљиште?

Слажем се да је тешко време. Моја препорука инвеститорима који имају право коришћења на великим парцелама јесте да их препарцелишу и да их конвертују комад по комад. А банке су спремне да кредитирају конверзију.

Једна од мера коју ћемо ускоро донети јесте да се конверзија плаћа на пет годишњих рата или уз попуст ако се плати одједном. Са тим се није сагласило Министарство финансија, а грађевинска индустрија сматра да би то било добро решење.

Имате ли податке о броју издатих локацијских дозвола по новом закону?

У Новом Саду је до краја јануара издато 160, у Суботици 56, у Ужицу око педесетак, град Београд је значајно назадовао али после састанка са градоначелником имам информацију да је и у Београду кренуло са издавањем тих дозвола.

Пре доношења закона, рекли сте да ће бити и праведан. Да ли је све пре тога било неправедно. Рецимо и у време министра Драгослава Шумарца?

Кад говорим о правди, говорим о решењу проблема својине над грађевинским земљиштем. Дакле, ко је добио земљиште на поштеној лицитацији и ко је платио тржишну вредност, тај сада не мора ништа да плати. Онај ко је кроз приватизацију плаћао нешто друго и веровао да ће добити јефтино грађевинско земљиште, сада мора да плати...

Није само веровао, то му је дозвољавао Закон о приватизацији...

... Закон о приватизацији врло је јасно дефинисао питање право коришћења грађевинским земљиштем...

... Дакле, купац у приватизацији је на основу закона могао и да гради?

Он је куповао право коришћења и, да, то је био основ за право добијања грађевинске дозволе и градње. Сада по новом закону то више није основ за издавање грађевинске дозволе...

Зар то није ретроактивност на коју се жале неки инвеститори?

Зашто би била ретроактивност.

Зато што је купио под једним условима, а сада му се намећу други услови.

Не мењају се услови, мења се само својина на земљишту, ми смо овим законом само применили Устав.

Закон је обавезао власнике фирми који хоће да граде на том земљишту да обаве конверзију у року од 18 месеци. У међувремену, уредбе владе касне шест месеци. Хоће ли се инвеститорима продужити рок за конверзију?

Да, рок се помера и о томе ћемо издати тумачење.

Можете ли да гарантујете да ће овај закон провући инвеститоре?

Сви озбиљни инвеститори који имају производњу хоће да конвертују право коришћења у право својине земљишта јер добијају нову вредност и тако постају кредитно снажнији пред банкама.

Што се тиче дивелопера грађевинским земљиштем, за њих је ово добра прилика да на легалан начин дођу до земљишта а затим га пусте у промет или на њему граде. Закон ће омогућити да земљиште појефтини и постане доступније. Сигуран сам да ће бити више инвеститора јер је влада донела и друге мере подстицаја и субвенционисања станова и пројектног финансирања.

Хоћете да кажете да је атмосфера за инвеститоре у Србији охрабрујућа а не забрињавајућа?

У односу на ону с краја прошле године, ова охрабрује. Наравно, праве године за инвестиције су тек пред нама.

Миша Бркић

-----------------------------------------------------------

Дулвил је већи од Новог Београда

Да ли пројекат изградње станова на локацији бивше касарне „4. јули” у Београду подразумева конверзију коришћења грађевинског земљишта у право својине?

Не подразумева, због тога што је то било војно земљиште које има посебан статус и сада се предаје држави. Сви који буду куповали станове на овој локацији, а максимална цена ће бити 1.290 евра, куповаће и право својине на земљишту на коме је стан.

С обзиром да Министарство издаје дозволе, гарантујем брзу процедуру и већ је близу издавање локацијске дозволе. А 18. фебруара пренето је земљиште са Војске на Грађевинску дирекцију Србије која ће бити инвеститор. Прва градња би могла да почне већ у јулу, а први станари моћи ће да уђу у те станове до краја 2011. године. За те станове важи и уредба о субвенционисаним стамбеним кредитима.

Одређени број станова добиће Војска, а већи део од укупно 5.000 станова биће на тржишту.

Да ли ће тај модел за војну имовину која није потребна Војсци бити коришћен и за друге објекте и општине?

Свуда ће бити коришћен. Ово је „ледоломац” који ће бити огроман подстицај за све локалне самоуправе. Постоји велико интересовање да се по овом моделу ради и у Новом Саду, Крагујевцу, Нишу... Али, то ће моћи да се ради наредних година.

Ово је највеће градилиште у историји Србије, веће чак и од почетне изградње Новог Београда и дупло је веће од Белвила.

Кажу да је већ добило име Дулвил?

Да, да... ха, ха... Баш је импресивно.

Да ли ће га градити домаћи грађевинари?

Надам се, али мораће да победе на тендеру. Ја сам им поручио да се уједине и добију посао.

-----------------------------------------------------------

„Аргус” је добро, али се због кризе не користи често

Дуго нема у акцији брода „Аргус” који је немачка покрајина Хесен поклонила Србији 2002. године. Да ли је тај брод у функцији?

Ради, редовно га одржавамо. Прошлог пролећа смо обишли Дунав, мерили смо квалитет воде. „Аргус” редовно ради мада је његово одржавање скупо, сада је криза и не може често да се користи.

Али, хвала на питању, „Аргус” је жив и здрав. И лабораторија је очувана.