Чај са седам звездица

Дубаи, фебруара – У хотелу „Бурџал Араб” нема чега нема, само треба имати – много пара! Ненајављена, ни птица не може да га надлети! Не помаже ни међународна прес-карта само да крочите на 280 метара удаљено вештачко острво, на којем се већ десет година уздиже оличењелуксуза – хотел „Једро“, први рангиран са „седам звездица”.

Овај највиши хотел на свету (321 метар) са највишим атријумом на свету – 170 метара, има и највећу неприступачност на свету.

Да уђете, услов је, бар дан-два раније, резервација за ручак или вечеру или – поподневни чај! Осим свих генералија, питали су не само за број кредитне картице већ и –да ли сам алергична на неку храну!? Та „чајанка” стаје око 80 евра са чашом шампањца. Да пијем чај по тој цени, не бих ни у лудилу,али, кад је бал нек је бал!

Већ сам прилаз хотелу је фасцинантан. Пошто је обезбеђење уз пажљиво око полицајаца проверило да смо на списку, подигле су се рампе, спустила гвоздена барикада која онемогућава итенковским гусеницама да је прегазе! Прелазимо превлаком, као светостефанском, ка хотелу. С обе стране плаже, купачи, тиркизно море, луксузни ресторани, „баги” транспортери. Поред нашег таксија пролазе „ролс-ројс”, „ламборгини”, „масерати”. Високо горе, управо слеће хеликоптер на хотелски хелидром. Получасовни лет стаје 340 долара по особи.

Врата таксија, наравно, отвара хотелски вратар, као бивши играч НБА лиге, висок више од два метра. Људи долазе иодлазе, али свако стане испред златне табле са логом хотела, на улазу, да се фотографише за успомену.

Кад ступите у хол, дах застаје. Пред вама каскаде водопада, са леве и десне стране огромни акваријуми, унутра гњурац, да ли храни, да ли чисти? На улазу, упадљив знак – забрањено снимање камером! Може само фотоапарат. Пењемо се покретним степеницама, а од погледа нагоре добијете вртоглавицу од висине –увис. Унедоглед тих 170 метара иде та чудна купаста форма, заталасаних површина попут таласа, иза којих су дуплекс апартмани. Одједном, сада из друге раскошне фонтане, шикне млаз водоскока, 37 метара увис! И тако сваких двадесет минута. Неописиво је то осећање простора, склада боја које у преливима прате боје мора. А све што је жуто, то је двадесетдвокаратно злато, прах убризган у материјале ибоје. Укључујући иогромне пиластре у холу.

(/slika2)У простору „Сахн Едар”, где се пијуцкају чај, кафа или нешто друго, поглед пуца на хотел „Џумеира палас” иплаже.

Доносе – „јеловник” за чај. Читам мени са седам врста јела, како наши кажу „гангова”. Долази лепа, косоока „конобарица”, ливрејисана иса белим рукавицама, показује боцу шампањца, оногиз врха понуде, „Louis Roederer”, задовољно климнем главом, као ОКје! И она започиње кореографију сипања пенушавог драгоценог напитка, невиђену до сада ни у једном хотелу, а походила сам их,ито најелитније, диљем света. А, ни на филму. Све време камерни оркестар дискретно изводи популарну музику,недалеко стоји кувар крај свог специјалитета. Очи „парим” на „Шопаровој” радњи преко пута, нешто даље је „Родео Драјв”. „Проверавам” тоалет, све је у рафинираним цветним аранжманима, злату иса – „Хермесовим” сапунима, дезодорансима, лосионима, парфемима… Најскупља колекција, на „извол’те”.

И да скратим, седам пута љупке косооке девојке доносе у софистицираним сребрним посудама нешто као модерно дизајнирани „ауфзиц”, двадесетак врстаканапеа, после тога специјалитет шефа кухиње, комад као путер топљивог стека, обмотаног хрскавим тестом са преливом од поморанџе, па сорбе од јагода, сервиран изнад латица руже. Следећи „ганг” су рапсодија од свакојаких шкотских хлепчића иџемова, па онда мешано бобичасто свеже воће, на крају чоколаде имињони… Наручих чај „масала” од кога је замирисала околина, а како моја пријатељица није нашла на менију своју омиљену турску каву, понудили су да јој је одмах приреде. И дођоше, све са колицима иправом турском џезвом. И ту су је, пред нама, ритуално скували. Али, то, ипак, није била –наша турска кахва!

 Наручих још једну чашу шампањца, мислећи да је преостало у флаши. Али, не лези враже. Та нова чаша је идодатна цена – 40 евра. Наравно да нисам ни трепнула, „мастерс картица плаћа одложено. Па, кад ћу поново седети у раскошном „Сахн Едар” лобију у најхотелу на свету!? Само једном се живи, а „плакаћу сутра” што рече Скарлет О’Хара.И онда се појавио Он, у виду згодног, младог џентлмена, иобрати се са: „Добар дан”. Запањена, сазнајем да је шармантни господин Горан Стојковић, један од главних менаџера овог хотела. Знање је, рече, стекао ипекао у београдском „Интерконтиненталу” и„Хајату”,а овде је од пре годину ипо дана. Љубазно се понудио да нам буде „водич” кроз хотел. Таква прилика се, заиста, не пропушта!