Неминован увоз

Реална цена овогодишњег рода пшенице креће се од 11 до 12 динара по килограму, што је мање од 13 динара колико траже поједини произвођачи, али и знато више од девет динара колико су спремна да плате млинарска предузећа, изјавио је  стручњак Привредне коморе Србије Војислав Станковић.

Станковић, стручњак Центра ПКС за научноистраживачки рад, указао је да је Србији годишње потребно 1.850.000 тона пшенице да подмири своје потребе.

Институт за ратарство и повртарство у Новом Саду процењује да ће овогодишњи род износити око 1.600.000 тона и да ће догодине од марта бити неопходно да се увезе још 250.000 до 300.000 тона.

Станковић је истакао да производња пшенице у последње две године стално пада, тако да је ове године мања за 21 одсто, засејане површине се стално смањују, а пшеницом би у Србији оптимално морало да буде засејано од 750.000 до 800.000 хектара и да се произведе милион тона, од којих 900.000 тона меке и 100.000 тврде пшенице.

Пшеница је стратешки производ који земљи обезбеђује сигурност и стабилност. Зато креатори економске политике треба дугорочно да сагледају тржишни концепт организације пољопривредне производње, што је у овом случају изостало, упозорио је Станковић.

За подршку произвођачима из државног буџета издвојена су скромна средства, а на њих имају право само регистрована газдинства која у Србији чине 23 одсто, што је довело до несигурности и код произвођача и код потрошача.

Станковић је указао да су недопустиве препоруке да се смањи производња пшенице као нерентабилног производа. Јер, смањење засејаних површина не доводи само до већих цена хлеба на тржишту већ и до уништавања плодореда, што смањује приносе других пољопривредних култура, пре свега кукуруза.