Neminovan uvoz

Realna cena ovogodišnjeg roda pšenice kreće se od 11 do 12 dinara po kilogramu, što je manje od 13 dinara koliko traže pojedini proizvođači, ali i znato više od devet dinara koliko su spremna da plate mlinarska preduzeća, izjavio je  stručnjak Privredne komore Srbije Vojislav Stanković.

Stanković, stručnjak Centra PKS za naučnoistraživački rad, ukazao je da je Srbiji godišnje potrebno 1.850.000 tona pšenice da podmiri svoje potrebe.

Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu procenjuje da će ovogodišnji rod iznositi oko 1.600.000 tona i da će dogodine od marta biti neophodno da se uveze još 250.000 do 300.000 tona.

Stanković je istakao da proizvodnja pšenice u poslednje dve godine stalno pada, tako da je ove godine manja za 21 odsto, zasejane površine se stalno smanjuju, a pšenicom bi u Srbiji optimalno moralo da bude zasejano od 750.000 do 800.000 hektara i da se proizvede milion tona, od kojih 900.000 tona meke i 100.000 tvrde pšenice.

Pšenica je strateški proizvod koji zemlji obezbeđuje sigurnost i stabilnost. Zato kreatori ekonomske politike treba dugoročno da sagledaju tržišni koncept organizacije poljoprivredne proizvodnje, što je u ovom slučaju izostalo, upozorio je Stanković.

Za podršku proizvođačima iz državnog budžeta izdvojena su skromna sredstva, a na njih imaju pravo samo registrovana gazdinstva koja u Srbiji čine 23 odsto, što je dovelo do nesigurnosti i kod proizvođača i kod potrošača.

Stanković je ukazao da su nedopustive preporuke da se smanji proizvodnja pšenice kao nerentabilnog proizvoda. Jer, smanjenje zasejanih površina ne dovodi samo do većih cena hleba na tržištu već i do uništavanja plodoreda, što smanjuje prinose drugih poljoprivrednih kultura, pre svega kukuruza.