Ратне вести

СА БЛИСКОГ ИСТОКА ОПЕТ СТИЖУ САМО РАТНЕ ВЕСТИ. Најопасније и најдуговечније кризно жариште на планети поново се "пробудило" гурајући у други план неке друге међународне проблеме попут иранског нуклеарног програма, севернокорејске атомске и ракетне претње или избегличке драме у Судану и Сомалији.

Најновију блискоисточну ратну причу покренула је, 25. јуна, отмица једног израелског војника после чега су уследили снажни војни удари јеврејске државе на различите палестинске циљеве. И док је Израел покушавао да оружјем "уразуми" Хамас и друге палестинске екстремистичке групице сукоб је букнуо на другој страни. У акцију је кренуо проирански Хезболах – већ деценијама присутан у Либану – гађајући ракетама север Израела. Заробљена су још двојица израелских војника.

Пожуривши да се освети Израел је жестоко узвратио. На мети се нашао суседни Либан који, према израелским оптужбама, пружа уточиште припадницима Хезболаха. Бомбардовани су, између осталог, аеродром у Бејтуру, путеви, срушено је неколико мостова, уништена једна електрична централа, број жртава расте из часа у час.

Ратна Пандорина кутија тиме је опасно одшкринута. Хезболах је објавио "отворени рат Израелу", његови главни спонзори – Сирија и Иран – најоштрије прете јеврејској држави. Израел не остаје дужан, најављује још јаче војне акције, а неки политичари, попут бившег премијера Ехуда Барака, не искључују ни могућност напада на Сирију. У Јерусалиму се говори, у стилу америчког председника Џорџа Буша, о новој осовини зла коју чини квартет: Хамас, Хезболах, Сирија и Иран.

НАЈНОВИЈА ДРАМАТИЧНА СИТУАЦИЈА, типична за немирни Блиски исток, покренула је међународну дипломатију. Претећа ратна збивања прва су тема самита лидера осам најмоћнијих држава света у Санкт Петербургу али и ванредног окупљања шефова дипломатија арапских држава у Каиру. Очекивања нису, међутим, превелика. Дипломатија је на Блиском истоку најчешће била кратког даха. Појављивала се углавном као "ватрогасац" чија је улога да оконча ратне сукобе. Чак и најозбиљнији мировни споразуми – попут оног у Кемп Дејвиду 1978. (Египат и Израел) или Ослу 1993. године (ПЛО и Израел) – нису отворили простор за трајно решење кризе на блискоисточним просторима.

Утисак је да је тренутни "мали" рат на Блиском истоку потпуно изненадио САД што додатно отежава сваку посредничку мисију. У првом реаговању Буш је изјавио да "Израел има право да се брани", државни секретар Кондолиза Рајс је, покушавајући да ублажи ову једностраност, позвала све стране "на уздржаност" да би, по старом сценарију, уследио амерички вето у Савету безбедности који је спречио осуду Израела због прекомерне употребе силе. Све то указује да се блискоисточна политика САД данас креће у некој врсти зачараног круга покушавајући да помири безрезервну подршку највернијем савезнику – Израелу – задржи максималну одбојност према Сирији и Ирану али и придобије, колико је то уопште могуће, умерени арапски свет.

Јасне стратегије: како све то постићи у Вашингтону – једноставно нема. Разумнији политички кругови саветују да се покрене нова, озбиљна мировна мисија која би била поверена некој угледној личности при чему се помиње бивши државни секретар Колин Пауел. "Јастребови", на другој страни, тврде да треба Израелу дати безрезервну подршку јер Сирија и Иран "разумеју само језик силе". Која струја ће надјачати и какве ће одлуке донети амерички председник Буш – питања су која у овом тренутку немају одговор.

СПОЉНА ПОЛИТИКА САД У ВРЕМЕ БУШОВЕ ВЛАДАВИНЕ, недељник "Тајм" је описује као "каубојску дипломатију", дала је изузетно лоше резултате. Американци су се дубоко заглибили у Ираку – неке процене говоре да би ова војна авантура, поред огромних војних и цивилних жртава, могла да кошта САД више од 500 милијарди долара – мир у Авганистану није на видику, земља је у великој свађи са Ираном, Северном Корејом, неколицином јужноамеричких држава, рат против тероризма није окончан...

Узимајући у обзир све ове чињенице потребно је бити заиста велики оптимиста па очекивати да би сада на Блиском истоку Џорџ Буш могао да учини неки добар спољнополитички корак. Било би довољно да се уздржи од неког новог "каубојског" потеза.