Нова хапшења генерала у Турској

Најновије хапшење неколико високих официра још више је продубило поделе у Турској – између владе и армије. Данас је приведено 14 активних и пензионисаних генерала и пуковника, међу којима су бивши команданти морнарице и ваздухопловних снага Ибрахим Фиртина и Озден Орнер.

У доскоро недодирљивој армији засад не коментаришу данашња хапшења. Једна локална телевизијска станица је, међутим, јавила да је начелник Генералштаба генерал Илкер Басбург одложио раније договорену посету Египту.

Ово је наставак акције против армије, која је осумњичена, према открићима влади блиске штампе, да је планирала да изазове хаос у земљи. Против више од 200 особа – двојице генерала и других официра, политичара, новинара и адвоката – раније је покренут судски поступак, пошто су осумњичене да су чланови екстремне националистичке групе „Ергенекон”, која је наводно планирала да изазове хаос у земљи што би на крају био изговор да армија изведе тенкове на улице Анкаре и Истанбула и обори садашњу владу. У Генералштабу су раније демантовали да имају било какве везе са припремањем војног удара.

Данашње акција против високих официра, подударила се са хапшењем Илхана Џиханера, главног тужиоца провинције Езринџан, у централној Турској. Он је такође осумњичен да је припадник групе „Ергенекон”, која је припремала војни удар. То је отворило нови фронт подела у земљи. У опозицији и правосуђу тврде да је тај тужилац лишен слободе зато што је истраживао сумњиве везе између владе и наоружане екстремистичке групе „Исмаилага” и организације Фетхулага Гулена. Оне се већ дуже време сумњиче да покушавају да врате земљу у шеријатску прошлост, да владају земљом из неке мрачне сенке. Сличне оптужбе могу да се чују и против водеће Партије правде и развоја која, то није тајна, има исламистичку прошлост. У влади то упорно демантују.

Хапшење главног тужиоца изазвало је оштра реаговања у правосуђу, које је одраније, уз армију, познато као главни бастион секуларизма и модерне републике чије је темеље ударио велики реформатор Мустафа Кемал Ататурк још пре деведесет година. Врховни савет тужилаца и судија је осудио тај потез и разрешио дужности четворицу тужилаца, који су наредили хапшење свог колеге. У томе их је безрезервно подржао Врховни апелациони суд, као и водеће опозиционе партије у парламенту.

„То је правни удар, атак на демократију”, узвратио је потпредседник владе Булент Аринч.

Две стране су се чврсто ушанчиле на својим позицијама и засад не показују спремност да устукну. Људи од параграфа кажу да им не требају тутори, да је то недозвољено мешање извршне власти у рад правосуђа. У влади се не предају, најављују нове потезе.

„У Турској сви очекују реформе правосуђа. Ми ћемо са опозиционим партијама покушати да постигнемо договор о подношењу амандмана на устав. Ако у томе не успемо, расписаћемо референдум”, најавио је премијер Тајип Ердоган.

Ако је судити према досадашњим реаговањима, тешко је поверовати да ће политичке партије постићи договор о променама чланова Устава који се односе на рад правосудних органа. Владајућа партија сама не може у парламенту да прогура те амандмане, пошто нема неопходну двотрећинску већину. Незванично се помиње и расписивање ванредних парламентарних избора.

В. Лалић