Кратак фитиљ

Када је Зинедин Зидан у 110. минуту финала Светског првенства у Немачкој ударио главом Марка Матерација, као да је ударио и већину од две и по милијарде ТВ гледалаца који су се дивили његовом фудбалском умећу. Упркос томе што је до тог тренутка имао чак 13 искључења у каријери, мало ко је могао да се нада таквом "уличарском гесту" у једном таквом мечу, тим пре што се знало да њиме завршава каријеру. Да иронија буде већа, тај ударац је најмање заболео Матерација, а Зидан ће га осећати док буде жив.

Кад једна тако успешна личност направи тако велику глупост, и онима којима је најдражи (или најбитнији) тешко је да нађу речи оправдања. Већина извештача му је прогледала кроз прсте, па је ушао у историју као једини који је с два искључења на два мундијала стигао до назива најбољег играча. Пре осам година, на СП у Француској, у другом колу је добио црвени картон зато што је згазио капитена Саудијске Арабије Фуада Амина који га је, наводно – вербално провоцирао! То исто Зидан ставља на терет Матерацију...

Два председника су протеклих дана стала у његову заштиту: француски Жак Ширак и алжирски Абделазиз Бутефлика. Водећи француски медији ипак нису могли да пренебрегну оно што је урадио, па је тако "Паризијен" оценио да се "плави анђео претворио у ђавола" а "Екип" га је упоредио с контроверзним боксерским "краљем" Мохамедом Алијем. Сви му ипак захваљују на свему што је учинио за француски спорт, а то није мало. Довољно је рећи – две титуле првака, светска 1998. и европска 2000.

Један од најчувенијих спортских дневника у Европи "Екип" је у фебруару објавио резултате своје анкете у којој је биран најбољи спортиста у историји Француске. Победио је Зидан, оставивши иза себе такве асове као што су бициклиста Бернард Ино, фудбалер Мишел Платини, возач формуле 1 Алан Прост, тенисер Јаник Ноа, џудиста Давид Дуије...

Кад се буду писале књиге о Зидану, оне ће морати да имају барем два поглавља, једно о његовом фудбалском умећу, а друго о његовој – нарави. Као једно од највећих фудбалских ремек-дела наводиће се његов победнички волеј у финалу Лиге шампиона 2002. Реал – Бајер (2:1).

Србин који му је помогао на почетку каријере, Славољуб Муслин (тренирао га у Бордоу), описао га је као "човека без великих захтева, који је увек испуњавао све тренерове заповести". И многи други су говорили да је на игралишту ватрен, а ван терена питом.

Зидан је дете алжирских исељеника, рођен 23. јуна 1972. у Марсеју. Са оцем је редовно ишао на утакмице Олимпика за који никада није играо. Толико се дивио тадашњем Олимпиковом играчу Уругвајцу Енцу Франческолију да је свом првом сину дао име по њему. Поред Енца, који има 11 година, са Шпанкињом Вероником (бивша плесачица и модел) има још тројицу синова: Луку (8), Теа (4) и Елијаза (седам месеци).

Кад је 2001. прешао из Јувентуса у Реал, за 66 милиона евра, постао је најскупљи играч у историји фудбала. За Француску је постигао 31 гол у 108 утакмица, укључујући три у финалима светских првенстава (два 1998. Бразилу, један Италији 2006). Пре њега су само тројица постизала по три гола у финалима (Бразилци Пеле и Вава и Енглез Харст).

Фифа га је три пута проглашавала за најбољег на свету (1998, 2000. и 2003) и по томе је рекордер с Роналдом. Француски председник Жак Ширак га је 2004. одликовао Легијом части. Пре четири године Зидан је позвао француску јавност да буде против вође Националног фронта Ле Пена који је Шираков противник.

Зидан се извинио деци широм света која су гледала финале СП у Немачкој. Матераци и он ће бити саслушани пред Фифином дисциплинском комисијом 20. јула.