Исписао сам свој бол

Филм „32. децембар” Саше Хајдуковића је прво дугометражно играно дело настало у самосталној продукцији филмских радника Републике Српске. Овај филм је и копродукција Републике Српске и Србије, јер је подржан средствима Министарства културе Србије, Филмског центра Србије, као и Фестовог пројекта „Б2Б”.

Ова савремена социјална драма приказује младе без перспективе у Бањалуци. Радња се дешава током 31. децембра, али симболични наслов упућује на то да за већину ликова неће наступити нова, боља година.

Трагику ликова и мрачну атмосферу филма, редитељ Хајдуковић објашњава потребом да прича о ономе што га тишти.

– Сценарио сам писао у највећој мери из личног искуства. Исписао сам свој бол, а мали део сам и домаштао – не крије редитељ.

Објашњавајући разлоге због којих екипа филма није сарађивала са колегама из Сарајева, један од продуцената Зоран Галић каже да је „’32. децембар’ први филм младе екипе која је желела да провери своје потенцијале”.

– Бањалука је средина у развоју на свим пољима, а желели смо да покажемо да је филм важан елемент напретка – додаје Галић, и истиче да постоји одлична културна сарадња између Бањалуке и Сарајева.

Уз филм „32. децембар”, у програму „Открића” увршћен је и филм „Пољско-руски рат” Ксаверија Жулавског, екранизација истоименог пољског бестселера Доротее Масловске. Модерна пољска младеж, њихово лутање у систему поремећених вредности, и одсуство будуће перспективе јунака – теме су које су фасцинирале Масловску када је са само 18 година написала роман.

– Масловска је створила нови језик младих у Пољској. После првог читања нисам разумео све о чему говори, али сваким новим ишчитавањем стекао сам слику подтекста њеног романа који је само у Пољској продат у 250.000 примерака – каже редитељ Ксавери Жулавски (34), син прослављеног редитеља Анджеја Жулавског.

– Мој отац није био задовољан када сам одлучио да студирам филмску режију. Сматрао је да то није добро за мене, па једно време нисмо ни разговарали. После мог првог филма „Хаос”, изгладили смо односе, видео ме је као колегу и посаветовао око сценарија „Пољско-турског рата” – поносно истиче млади Жулавски, и не крије утицаје Гаја Ричија и Квентина Тарантина који су приметни у његовом последњем делу.

И. Аранђеловић

----------------------------------------------------------------

Сајт поново ради, пројектор поправљен

Због великог броја посета Фестовом сајту www.fest.rs (према подацима Дирекције Феста више од 600.000 отворених страница) сајт јуче није радио. Према речима администратора сајта, промењен је сервер и сајт је наставио са радом јуче по подне. Поводом техничких проблема за време прекјучерашњих новинарских пројекција филмова (проблеми са честим пуцањем филмске траке), Дирекција Феста саопштила је да су „технички проблеми са пројектором отклоњени”.

----------------------------------------------------------

Живот и дело Бошка Токина

Монографија о првом српском филмском естетичару, теоретичару и критичару Бошку Токину промовисана је јуче у фестивалском центру. Проф. Марко Бабац, аутор врло темељне монографије „Бошко Токин: новинар и књижевник”, у два тома, говори о многим не-филмским аспектима личности нашег истакнутог теоретичара, међу којима је и то да је подједнако волео покретне слике и спорт и да је од 1946. до 1951. године „био на робији јер је био проглашен народним непријатељем”.