Ispisao sam svoj bol

Film „32. decembar” Saše Hajdukovića je prvo dugometražno igrano delo nastalo u samostalnoj produkciji filmskih radnika Republike Srpske. Ovaj film je i koprodukcija Republike Srpske i Srbije, jer je podržan sredstvima Ministarstva kulture Srbije, Filmskog centra Srbije, kao i Festovog projekta „B2B”.

Ova savremena socijalna drama prikazuje mlade bez perspektive u Banjaluci. Radnja se dešava tokom 31. decembra, ali simbolični naslov upućuje na to da za većinu likova neće nastupiti nova, bolja godina.

Tragiku likova i mračnu atmosferu filma, reditelj Hajduković objašnjava potrebom da priča o onome što ga tišti.

– Scenario sam pisao u najvećoj meri iz ličnog iskustva. Ispisao sam svoj bol, a mali deo sam i domaštao – ne krije reditelj.

Objašnjavajući razloge zbog kojih ekipa filma nije sarađivala sa kolegama iz Sarajeva, jedan od producenata Zoran Galić kaže da je „’32. decembar’ prvi film mlade ekipe koja je želela da proveri svoje potencijale”.

– Banjaluka je sredina u razvoju na svim poljima, a želeli smo da pokažemo da je film važan element napretka – dodaje Galić, i ističe da postoji odlična kulturna saradnja između Banjaluke i Sarajeva.

Uz film „32. decembar”, u programu „Otkrića” uvršćen je i film „Poljsko-ruski rat” Ksaverija Žulavskog, ekranizacija istoimenog poljskog bestselera Dorotee Maslovske. Moderna poljska mladež, njihovo lutanje u sistemu poremećenih vrednosti, i odsustvo buduće perspektive junaka – teme su koje su fascinirale Maslovsku kada je sa samo 18 godina napisala roman.

– Maslovska je stvorila novi jezik mladih u Poljskoj. Posle prvog čitanja nisam razumeo sve o čemu govori, ali svakim novim iščitavanjem stekao sam sliku podteksta njenog romana koji je samo u Poljskoj prodat u 250.000 primeraka – kaže reditelj Ksaveri Žulavski (34), sin proslavljenog reditelja Andžeja Žulavskog.

– Moj otac nije bio zadovoljan kada sam odlučio da studiram filmsku režiju. Smatrao je da to nije dobro za mene, pa jedno vreme nismo ni razgovarali. Posle mog prvog filma „Haos”, izgladili smo odnose, video me je kao kolegu i posavetovao oko scenarija „Poljsko-turskog rata” – ponosno ističe mladi Žulavski, i ne krije uticaje Gaja Ričija i Kventina Tarantina koji su primetni u njegovom poslednjem delu.

I. Aranđelović

----------------------------------------------------------------

Sajt ponovo radi, projektor popravljen

Zbog velikog broja poseta Festovom sajtu www.fest.rs (prema podacima Direkcije Festa više od 600.000 otvorenih stranica) sajt juče nije radio. Prema rečima administratora sajta, promenjen je server i sajt je nastavio sa radom juče po podne. Povodom tehničkih problema za vreme prekjučerašnjih novinarskih projekcija filmova (problemi sa čestim pucanjem filmske trake), Direkcija Festa saopštila je da su „tehnički problemi sa projektorom otklonjeni”.

----------------------------------------------------------

Život i delo Boška Tokina

Monografija o prvom srpskom filmskom estetičaru, teoretičaru i kritičaru Bošku Tokinu promovisana je juče u festivalskom centru. Prof. Marko Babac, autor vrlo temeljne monografije „Boško Tokin: novinar i književnik”, u dva toma, govori o mnogim ne-filmskim aspektima ličnosti našeg istaknutog teoretičara, među kojima je i to da je podjednako voleo pokretne slike i sport i da je od 1946. do 1951. godine „bio na robiji jer je bio proglašen narodnim neprijateljem”.