О Сребреници још ни слова

Декларацију о Сребреници, упркос најавама да би је парламент могао усвојити у току марта, не само да нико не пише него још није договорено ни ко то треба да ради. Нада Колунџија, председница посланичке групе За европску Србију, јуче је за „Политику” рекла да ће се „када буду завршене најшире консултације са политичким актерима, на састанку шефова посланичких група и председника парламента договорити ко ће и на који начин да ради конкретно на тексту те декларације”. Она је објаснила да за сада још трају „политичке консултације”, односно испитивање шта је најбољи садржај будуће декларације. „На крају крајева, по мом дубоком уверењу, ово време је и време у ком и грађани, на неки начин, учествују у тој расправи која је јако важна за Србију”, рекла је Колунџија.  

У кабинету председника Србије Бориса Тадића кажу да писање декларације треба да обави парламент, те да никаквих званичних консултација са председником нити је било нити ће бити. Председник Тадић, како нам је речено, жели да декларација буде усвојена што пре и са што већим бројем гласова посланика, али дасе неће укључивати у посао парламента.

Доношење декларације којом би се осудио злочин у Сребреници 1995. године иницирао је Тадић пре готово два месеца, што су начелно подржале све парламентарне странке. По ономе што је до сада познато, парламент би требало да усвоји две декларације – једну о Сребреници, а дугу којом би се осудили све злочини почињени на простору бивше СФРЈ током ратова деведесетих. Једино што је неспорно је да су своје предлоге до сада парламенту доставили посланици ДСС-а (који су понудили текст којим се осуђују сви злочини, а не посебно онај у Сребреници) и ЛДП.

Посланици кажу да се о свему што је у вези са доношењем ове декларације информишу из медија. „Једини пут када је поменута декларација о Сребреници било је на седници шефова посланичких група код председнице Славице Ђукић-Дејановић, када смо разговарали о претпоследњој или последњој верзији закона о Народној скупштини. Под тачком разно било је споменуто да би требало ускоро да имамо некакав текст, који би у парламенту разматрали представници свих политичких странака”, објашњава Мехо Омеровић (СДП). Он додаје да је последњи тренутак да се формира радна група која за сада постоји само у медијима, „јер не бих волео да уз нечији, или на нечији притисак, ми као парламент донесемо декларацију тамо негде десет дана пред 15. годишњицу обележавања геноцида у Сребреници”.

Неке незваничне информације говоре да од декларације неће бити ништа пре маја, а као главни разлог наводи се то што је за сада немогуће постићи сагласност о квалификацији злочина у Сребреници. Посланици СПС-а и ЈС-а не пристају на употребу термина геноцид, који није прихватљив ни за опозициони СНС, па се као о могућем решењу размишља о формулацији „тежак злочин” или некој сличној, која би била прихватљива и за већину посланика, али и за међународну јавност, као и за Босну и Херцеговину. ДС за сада избегава да се директно о томе изјашњава. Нада Колунџија каже да „није пресудно да се бавимо правном квалификацијом тог злочина”, већ да се „Србија недвосмислено одреди према том злочину, да га осуди, изрази саосећање за жртвама и да тражи пуну одговорност и учини све да починиоци одговарају за то”.

Посланици ЛДП-а тврде да неће пристати ни на једну другу квалификацију сем оне коју је дао Међународни суд правде – да је реч о геноциду, а да је неопходно да се у скупштинској декларацији појави баш тај термин сматра и део правних стручњака.

Има, међутим, и мишљења да би доношење декларације са таквим текстом могло да има и лоше последице и по Србију и по Републику Српску. Тако је професор Правног факултета Оливер Антић недавно за наш лист рекао да то може угрозити интегритет Републике Српске и довести до даљег рушење њеног дејтонског статуса. „Посредни политички циљ је и везивање руку Србији као гаранту Дејтонског споразума, у погледу реаговања на даље урушавање статуса РС. Али и отежавања међународног положаја Србије, како пред међународним судовима, тако и у погледу статуса Косова и Метохије”, навео је Антић.

Владимир Тодорић, директор Правног форума, међутим, каже да то што бисмо ми у декларацији навели да је реч о геноциду, након што је МСП то већ утврдио, не представља никаку нову чињеницу коју би неко могао да употреби. „Не постоји никаква могућност да после тога неко од Србије тражи ратну одштету, јер ми, по одлуци суда, нисмо непосредно одговорни за геноцид. Такође не мислим ни да би доношење те декларације могло негативно да се одрази на положај Републике Српске, напротив њоме би се Србија, а посредно и Република Српска дистанцирале од тог злочина. Уосталом, РС је основала Комисију за утврђивање догађаја у Сребреници, па то није погоршало њен положај”, каже Тодорић.

М. Чекеревац  Г. Новаковић

------------------------------------------------------------------------ 

Писци

Осврнувши се на ранију изјаву Славице Ђукић-Дејановић, председнице српског парламента, да „посланици пишу резолуцију о Сребреници”, Мирослав Маркићевић (НС), питао је јуче председницу ко пише тај текст. Маркићевић је казао да је разговарао са представницима других посланичких група и да су му сви рекли да је не пише нико. Славица Ђукић-Дејановић је одговорила да јој је „жао што Маркићевића сећања варају” и додала да је његов посланички клуб са посланицима ДСС-а потписник текста о осуди злочина. Она је додала да тај предлог нема довољан број потписа како би се нашао на дневном реду седнице парламента и обавестила Маркићевића да је свој предлог упутио и ЛДП.