Парадајз сумње

Већ данима нашу јавност потреса прича из Лесковца о наводних стотинак грчких шлепера, који су враћени са немачке границе, пуних парадајза са пестицидима, али уместо да заврше свој пут тамо одакле су пошли, роба је по багателној цени раскрчмљена на лесковачком кванташу.

Од тада до данас, сви покушаји да се од надлежних органа дозна права истина остали у безуспешни. У пољопривредној и другим инспекцијама кажу да су о томе нешто чули али праву информацију још немају. И у Управи царине обећавају да ће, што се њих тиче, учинити све да за који дан разјасне да ли је та прича истинита или не. Као доказ да владају ситуацијом саопштавају податак да је од 15. маја до 14. јула у Србију увезено 13.597.716 килограма парадајза у вредности 657.366.140 динара. У Царини су спремни, колико данас, да саопште да ли у овој причи има истине и да ли су грчки шлепери у транзиту своју опасну робу одиста продали у Србији уместо да је врате кући. Јер, ако није била добра за Немце, што би за нас ваљала. Остале инспекције и државни органи као да о свему томе ништа не знају или их се тај опасни товар не дотиче.

У целом овом замешатељству и тражењу истине по страни остадоше наши грађани, потрошачи у овом случају – парадајза. Сви они који са зембиљем у руци и нешто пара из скромних кућних буџета са поверењем одлазе на пијаце или у продавнице да купе поврће за себе и своје укућане, али уместо здраве хране плаћају бљутав, вештачки сазрео парадајз са разним пестицидима и осталим штетним материјама.

Уместо да све надлежне службе, свака са своје стране, реагују као што доликује ванредним приликама, а шверц опасног парадајза је, без сваке сумње, Царина и инспекције се понашају као да им није стало до тога шта се догађа на тржишту и какве све то последице може да има по здравље наших људи. Или то, можда, спада у домен свакодневног ризика живљења па нам се, ето, може догодити да уз обогаћени уранијум са бомбама НАТО добијемо и коју тону парадајза филованог отровима. Бар је јевтин – пет динара за килограм. Домаћи, за који, такође, у највећем броју случајева немамо доказ да је сасвим здрав, скупљи је седам-осам пута.

Из Лесковца и околних места стижу извештаји о нешто већем броју пацијената у здравственим установама, али уз опаску да није реч ни о каквој ванредној већ уобичајеној летњој ситуацији када стомачне и сличне бољке имају сезонски карактер.

Утешно или не остаје да се види, али стрепња у оно што купујемо и једемо није ништа мања. А то би надлежни морали имати стално на уму, а не да их медији подсећају на оно што треба стално раде превентивно спречавајући да лоша и опасна роба стигне до гладних уста. А онда је доцкан.