Ограничити моћ гувернера

За професора Економског факултета у Београду др Ђорђа Ђукића питање положаја Народне банке Србије у будућем уставу Републике као потпуно независне институције уопште се не поставља, јер се то подразумева. Највећи проблем, по њему, јесте у томе ко ће управљати овом банком над банкама.

Према садашњим предлозима владе, али и радне групе председника Србије, руковођење Народном банком Србије треба да буде искључиво право гувернера, који се бира у Скупштини, а на предлог председника државе, на шест година. Сви остали детаљи, наглашава Ђукић, препуштени су посебном закону о НБС.

Појам "руковођења" у предлогу новог устава, сматра наш саговорник, није примерен из најмање два разлога. Први је лексичке природе, а други искуствене. Писци новог највишег правног акта државе преузели су уставно решење о НБС из Устава СРЈ, чиме понављају стару грешку. Она није толико у самој уставној одредби колико у ономе што следи. Постојање било ког органа у НБС осим гувернера који би био предвиђен новим законом о НБС би  Уставни суд Србије могао прогласити  неуставним, јер их устав не познаје. То се већ десило у бившој СР Југославији пошто је право руковођења НБЈ било дато искључиво гувернеру. То искуство као да никоме није познато, а требало би, напомиње др Ђукић.

Искуство закона о НБС из 2003. требало би да нам укаже и на опасности од могуће честе промене гувернера договором коалиционих партнера у парламенту, без могућности да имамо колективни орган управљања изабран од парламента. Због чега? Садашње решење у закону о постојању три органа у НБС - гувернер, Монетарни одбор, Савет НБС - не познаје свет, а нови устав пружа шансу да се новим законом етаблира само један колективни орган одлучивања и искључи могућност да једна партија контролише монетарну власт и финансије земље.

Цела Европа, и пре уједињења, а и сада, познаје колективни орган управљања централном банком. Гувернер постоји, али он је први међу једнакима у управљачком телу. Европа никада, па ни сада, није спремна да огромну моћ контроле монетарне власти препусти само једном човеку и чиновницима у централној банци, јер су ризици од доношења погрешних одлука и злоупотреба веома велики. Централна банка је институција од јавног интереса и она ни по ком основу не може бити препуштена једном човеку, већ колективном органу, тврди др Ђукић и као кључни аргумент наводи пример Пољске која је у свом уставу положај своје централне банке и начин њеним управљањем до детаља разрадила.

Да ли и ми то треба да учинимо?

Према мишљењу др Ђукића, који је своје виђење места и улоге НБС у будућем уставу образложио и доставио Скупштини и свим парламентарним странкама, али за сада још нема одговора, новим уставом би ваљало подробније решити начин управљања централном банком. По њему, то би требало да буде Монетарни савет НБС, који се, као и гувернер, бира на шест година. Да ли ће сви, па и председник савета, бити бирани на предлог председника државе, владе или саме Скупштине или само половина - није од пресудног значаја. Битно је да се избегне политичка трговина, а потом и различита тумачења устава.

А коме НБС треба да буде одговорна?

Без обзира на неокрњену меру њене независности, централна банка, односно њен орган управљања, годишње извештаје о раду, а по потреби и тромесечне, мора да подноси директно парламенту.

Ђукић, међутим, има и друго решење, којем није много склон, само због превеликог ризика од политичких "игранки" у парламенту. Ако је, каже, све ово што предлаже компликовано за уставописце, нека све то занемаре. У новом уставу треба само да напишу да Србија има централну банку која је у свом функционисању независна и директно одговорна парламенту и да ће њен рад и остали детаљи бити регулисани посебним законом.

Ништа ново што многе земље у Европи и свету немају. И ово решење је, по њему, боље од онога што се сада нуди актуелним предлогом и против чега он диже глас.
Слободан Костић

--------------------------------------------------------------------------

Гарантована независност

У новом уставу Србије требало би регулисати и статус Комисије за хартије од вредности, као независне институције, с могућношћу да буде предлагач закона, оценио је саветник Комисије за хартије од вредности Владислав Станковић.

– Комисија за ХОВ би требало да добије такву могућност, јер се финансијско тржиште, односно тржиште ХОВ и других финансијских инструмената, од свих тржишта најдинамичније развија – указао је Станковић, залажући се да и устав пружи гаранције за независност и самосталност у раду Комисије за хартије од вредности.

Он је указао на то да издавање хартија од вредности представља један од најефикаснијих начина тржишног прикупљања слободног новца и пропратна појава тог процеса биће да ће добре фирме опстајати и напредовати, а лоше ће се гасити, јер ће се финансијска средства усмеравати од лоших ка успешнима. Закон о тржишту ХОВ и других финансијских инструмената донет је 2002, а већ је ове године новим прописом та материја регулисана на свеобухватнији начин.

Уз тај нормативни акт, донети су и Закон о преузимању акционарских друштава, чија је примена већ отпочела, као и Закон о инвестиционим фондовима, који ће се примењивати од 11. децембра. "Једна од најзначајнијих новина у Закону о преузимању је да предмет преузимања могу бити акционарска друштва чијим се акцијама тргује на организованом тржишту најмање три месеца", указао је Станковић.

У новом Закону о тржишту ХОВ постоји одредба да ће се у року од 90 дана именовати чланови Комисије (четири члана плус председник), њих треба да предложи скупштински Одбор за послове финансија, а поставља их Скупштина Србије.

Због континуитета један члан тог тела бира се на једну годину, други на две, трећи на три, четврти на четири године, а председник на пет година.

"У новом закону задржано је решење да се хартије од вредности издају, преносе и евидентирају у облику електронског записа у Централном регистру, чиме је могућност да се неовлашћено мења власништво над
ХОВ смањена на минимум", истакао је Станковић.

Увидом у интернет-сајт Централног регистра могуће је, на пример, установити ко су деоничари неког акционарског друштва са више од 10 одсто акција с правом гласа, односно каква је структура власништва одређеног акционарског друштва, што раније није било могуће.

Станковић ради у Комисији од септембра 1998. године и тренутно је саветник у Сектору надзора у Комисији за хартије од вредности.
Танјуг