Научно истраживање емоција

После 138 година од првог објављивања у Лондону, и годину након обележавања 200. годишњице рођења Чарлса Дарвина, његова књига „Изражавање емоција код човека и животиња” преведена је први пут и на српски и представљена јуче у Скупштини града Београда. Иако се, уз „Порекло врста” и „Порекло човека”, сматра капиталним делом творца модерне теорије еволуције, између другог и трећег издања ове књиге прошло је више од сто година. Познати научник није завршавао рад на својим делима њиховим изласком из штампе, већ их је допуњавао и након тога. Тако је било и са овим насловом чије је друго издање изашло после смрти аутора и које је приредио његов син правећи селекцију Дарвинових бележака и додајући своје примедбе. Књига коју на српском објављује „Досије студио” у преводу Невене Мрђеновић, заправо је треће издање које је приредио Пол Екман 1989. године. Особеност ове књиге јесте и у томе што су, према речима уредника, први пут у научном делу коришћене фотографије као научна грађа.

Психолог Жарко Требјешанин, писац предговора за српско издање, рекао је на промоцији да је ово дело прво научно истраживање емоција, као и да је пријемчиво и за ширу публику а не само за стручну јавност.

„Дарвина не занима сам доживљај емоција него како се оне изражавају у гестовима, мимици, гласу, држању тела. Он даје и генетско тумачење тога и у томе је највећи научни допринос ове књиге”, рекао је Требјешанин.

Археолог Александар Палавестра, аутор насловне стране, објаснио је зашто су Дарвинове научне теорије наилазиле на велики отпор: „Тек што је викторијанска јавност с муком прихватила његове претходне тезе, Дарвин је овом књигом поново померио линију разграничења између човека и природе. Да ту линију није дирао, све остало било би му опроштено”. Разлог што ова књига, за разлику од других наслова британског научника, није доживела већи број издања, Палавестра види у томе што се Дарвин у њој усудио да каже да животиње осећају и да се њихова осећања могу поредити са човековим.

Биолог Биљана Стојковић упоредила је језик научног писања пре више од једног века и данашњег, примећујући да су у Дарвиново време природњаци писали лично и за ширу јавност, док данас у научним радовима нема места за субјективне оцене и ставове.

А. М.