Размах "отпадника"

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 16.јула –Зло наједном напредује брже него добро- констатује се с пригодним тоном изненађења у Вашингтону, поводом садашњег разбуктавања сукоба на Блиском истоку. Аналитичари уједно сугеришу да се суперсила све више разапиње између спољних криза, распростртих од опет страдајућег Либана до Северне Кореје која одбијањем резолуције Савета безбедности УН наставља курс "стратешког провоцирања међународне заједнице".

Магазин "Викли стандард", близак овдашњим владајућим круговима конзервативне оријентације, актуелну глобалну драматизацију види као нову врсту одмеравања снага између две, доминирајуће и изазивајуће, четворке. Па тврди: "Заправо, нафтом подмазани квартет који чине Иран, Сирија, Хамас и Хезболах повезанији је међусобно него дипломатски квартет који чине САД, УН, ЕУ и Русија". И додаје да је поменута нова "отпадничка четворка"- састављена од "две државе, једне ‘скородржаве’ (Палестина) и једне државе у држави" (Хезболах у Либану) идеолошки и оперативно чвршћа композиција него што је икад била "осовина зла" у коју је својевремено Бела кућа убројала Иран, Северну Кореју и Ирак док је њиме владао Садам Хусеин.

"Отпадници" разних врста су се размахали и почели да конкуришу утврђеном поретку снага у свету, добрим делом због претходно једностраног америчког "реза" у Ираку- додају аналитичари. "Садамов режим је био гадан али је ипак представљао стратешки баланс према радикализованом Ирану", а његовим рушењем је "Вашингтон дошао у ситуацију да се директно суочи с Техераном"- оцењује "Њузвик".

Истовремено, изостављање примене Главе седам Повеље УН, која дозвољава употребу силе, у резолуцији Савета безбедности с делимичним санкцијама према Пјонгјангу, такође је донекле последица америчког поступка према Багдаду- указује данас "Њујорк тајмс". Кина и Русија су биле против оглашавања наговештаја оружане интервенције према Северној Кореји, јер обе те силе не желе ширење ирачког случаја, тојест да Америка војним путем свргава режиме који јој се противе- сматра утицајни дневник, уз напомену да је Пекинг упозоравао да би могао да искористи своје право вета.

Различити интереси и приступи класичних сила, омогућавају "отпадницима" да се додатно "испрсе"- коментарише се даље у Вашингтону, где се као виновници најновије криза на Блиском истоку помињу Иран и Сирија (на списку, као и Северна Кореја, од шест "преосталих тиранија које треба уклонити") , као и "с њима повезани" либански Хезболах и палестински Хамас, који овде важе за терористичке организације. Притом се цитира председник Џорџ Буш који истиче Дамаск а још више Техеран као главне "потпаљиваче" на Блиском истоку. Иран, по њему, користи Хезболах за "ширење хаоса" с циљем да "разбије међународни консензус против тамошњег нуклеарног програма" и да "умерене владе (на Блиском истоку) примора на повлачење чиме би се створио празан простор који би онда настојали да испуне проповедници агресивних идеологија".

Такву тезу развија и "Викли стандард" замерајући западним силама што немају енергичнији приступ. Њихову неодлучност, додаје, Иран користи и преузима иницијативу у којој му Израел служи као "монета за поткусуривање" у нуклеарном ценкању са Западом. Недовољна доза претње, охрабрила је и Северну Кореју да настави "провокације", додају овдасњи стратези, у које спада и најновије њено одбацивање резолуције Савета безбедности УН.

И Техеран и Пјонгјанг као и Дамаск, који им је прикључен у новој верзији "осовине зла", одавде су позвани да се покажу као "одговорни" чланови међународне заједнице и да престану да "досипају уље на ватру". Непосредна одговорност за нови круг насиља притом се приписује искључиво Хезболаху и Хамасу, при чему је "Њујорк тајмс" у јучерашњем уводнику упутио савет Израелу да у својим реакцијама буде "пажљив" како би избегао да заоштравање иде на руку "тврдим линијама" унутар те две организације.

Настављена су овде и унутрашња преиспитивања, у додатно трауматизованим односима у свету. Увиђа се, притом, да једновременост разних криза смањује америчку моћ да у њима свима ефикасно делује.

Стога се званично све чешће тврди да је "завршена фаза унилатерализма" Вашингтона да он сада инсистира на мултилатералности, тојест да му је сада стало да одговор на глобалне изазове потражи са што ширим кругом спољних партнера. Али, чују се и гласови познавалаца који слуте да ће Буш свом наследнику у Белој кући (примопредаја је предвиђена за јануар 2009.) оставити "знатно више нереда у свету а знатно мање средстава за његово сређивање".

--------------------------------------------------------------------------

Американци припремају евакуацију из Либана

Са ратишта – на Кипар

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 16. јула –Америка убрзано припрема евакуацију око 25.000 својих држављана који се налазе у ратом захваћеном Либану. У Бејрут је већ долетео тим њених безбедњака који треба да помогну у организацији егзодуса.

Према објављеном плану Стејт департмента, прорадио би "ваздушни мост" којим би се амерички грађани са обновљеног блискоисточног попришта пребацили на Кипар. Одатле би, како се наводи, могли да о свом трошку изаберу шта ће даље да раде и да купе карте за евентуални наставак путовања.

Онима који затраже финансијску помоћ, додаје се, биће одобрене "репатријационе позајмице". Медији износе претпоставку да ће већина Американаца у Либану одлучити да се не евакуише. М. П.