Политика у кокпиту

Ирански конфликт са арапским суседима до сада је прошао разне периоде попут рата градова или рата танкера, а сада је зашао у лингвистичко-политичку фазу: да ли се залив у Индијском океану зове Персијски или Арапски?

Ирански министар транспорта Хамид Бехбахаи је, како преносе агенције, авиокомпанијама дао рок од 15 дана да приликом прелета или уласка у ирански ваздушни простор користе искључиво термин „Персијски залив” а никако „Арапски залив”. У супротном ће им бити забрањена слетања и прелет.

Понавља се исти проблем који је избио када се Техеран успротивио мапама угравираним на медаљама за Исламске игре солидарности које је требало да се у априлу одрже у Техерану, али их је Исламска федерација солидарности у спорту, са седиштем у Саудијској Арабији, отказала.

Расправа о имену залива није нова. На једној страни су арапске земље, на другој Иран. И једни и други имају право да залив зову како хоће.

Пре него што је 1980. основан Савет за сарадњу земаља овог залива – Уједињени Арапски Емирати, Саудијска Арабија, Оман, Катар, Бахреин, Кувајт – шест арапских држава региона бавило се терминолошким претензијама и договор је био да се прихвати чињеница да постоји и друго име за тај залив.

Земље Савета свакако би више волеле да се користи „коректна” арапска терминологија, али не протестују када Иран или Си-Ен-Ен говоре о Персијском заливу. Испоставља се да медији и јавност могу овако или онако да користе термин за залив, али то Иранцима није довољно. Захтевају, преко авиокомпанија, да се призна њихово историјско право на име овог залива.

Поново се показује да неки назив постаје изузетно битан када се пређе на терен геополитике, национализма, па и међународне авијације. Како назвати акваторију чије је име деценијама предмет спорења?

Није ово ексклузивна прича. Уједињено краљевство говори о Фокландима, Аргентина о Малвинима. Око тога су и ратовали. Словенија, на пример, никако не воли да је сврстају у простор Балкана. Па ни Хрватска.

Ако је до историје, нема никакве сумње да су Персијанци постојали пре Арапа. Али, да ли је у иранском интересу да неке велике арапске авиокомпаније попут „Емирата” прекину летове за Иран или преко њега само због терминолошког спора?

Питање је зашто сада, зашто уз тако оштре претње? Све личи на популистички покушај иранског председника Махмуда Ахмадинежада и његовог министра транспорта да ојачају сопствену позицију уздрману последњих месеци. Иран би, и као Персијско царство и као Исламска Република, морао да буде изнад топографских ценкања на које је историја давно одговорила.

Уз све геополитичке тензије, посебно оне између Ирана и Саудијске Арабије које су се поново манифестовале поводом сукоба у Јемену, зар није боље показати спремност на поштовање туђих граница, и имена, него догматски инсистирати да читав свет прихвата само вашу истину.

„У овом тренутку УАЕ покушава да се оштро супротстави Израелу поводом убиства команданта Хамаса у Дубаију”, пише у помирљивом тону тамошњи „Халиџ тајмс”. „За такву мисију потребна је подршка свих суседа и пријатеља. На чијој је страни Иран? Хајде да не продубљујемо залив.”

Има и оштријих квалификација. Арапи би требало да се успротиве јединствено, сматра др Мустафа ал Ани, истраживач у Центру за истраживање залива у Дубаију. Позива на одлучан одговор.

Арапска страна тврди да је толерантнија и да је избегавала терминолошки сукоб. „Није тајна да су арапске земље, посебно оне из залива, покушавале да избегну конфронтацију око тога да не постоји споразум око имена Арапског залива”, каже др Ани.

Др Али каже да је крајње време да се Иранцима поручи да су Арапи озбиљни јер Техеран заузима непријатељски став према својим арапским суседима пошто је под тешким притиском међународне заједнице због свог спорног нуклеарног програма.

Све у свему, потпуно непотребан заплет терминолошког сукоба.

Бошко Јакшић