Politika u kokpitu

Iranski konflikt sa arapskim susedima do sada je prošao razne periode poput rata gradova ili rata tankera, a sada je zašao u lingvističko-političku fazu: da li se zaliv u Indijskom okeanu zove Persijski ili Arapski?

Iranski ministar transporta Hamid Behbahai je, kako prenose agencije, aviokompanijama dao rok od 15 dana da prilikom preleta ili ulaska u iranski vazdušni prostor koriste isključivo termin „Persijski zaliv” a nikako „Arapski zaliv”. U suprotnom će im biti zabranjena sletanja i prelet.

Ponavlja se isti problem koji je izbio kada se Teheran usprotivio mapama ugraviranim na medaljama za Islamske igre solidarnosti koje je trebalo da se u aprilu održe u Teheranu, ali ih je Islamska federacija solidarnosti u sportu, sa sedištem u Saudijskoj Arabiji, otkazala.

Rasprava o imenu zaliva nije nova. Na jednoj strani su arapske zemlje, na drugoj Iran. I jedni i drugi imaju pravo da zaliv zovu kako hoće.

Pre nego što je 1980. osnovan Savet za saradnju zemalja ovog zaliva – Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija, Oman, Katar, Bahrein, Kuvajt – šest arapskih država regiona bavilo se terminološkim pretenzijama i dogovor je bio da se prihvati činjenica da postoji i drugo ime za taj zaliv.

Zemlje Saveta svakako bi više volele da se koristi „korektna” arapska terminologija, ali ne protestuju kada Iran ili Si-En-En govore o Persijskom zalivu. Ispostavlja se da mediji i javnost mogu ovako ili onako da koriste termin za zaliv, ali to Irancima nije dovoljno. Zahtevaju, preko aviokompanija, da se prizna njihovo istorijsko pravo na ime ovog zaliva.

Ponovo se pokazuje da neki naziv postaje izuzetno bitan kada se pređe na teren geopolitike, nacionalizma, pa i međunarodne avijacije. Kako nazvati akvatoriju čije je ime decenijama predmet sporenja?

Nije ovo ekskluzivna priča. Ujedinjeno kraljevstvo govori o Foklandima, Argentina o Malvinima. Oko toga su i ratovali. Slovenija, na primer, nikako ne voli da je svrstaju u prostor Balkana. Pa ni Hrvatska.

Ako je do istorije, nema nikakve sumnje da su Persijanci postojali pre Arapa. Ali, da li je u iranskom interesu da neke velike arapske aviokompanije poput „Emirata” prekinu letove za Iran ili preko njega samo zbog terminološkog spora?

Pitanje je zašto sada, zašto uz tako oštre pretnje? Sve liči na populistički pokušaj iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinežada i njegovog ministra transporta da ojačaju sopstvenu poziciju uzdrmanu poslednjih meseci. Iran bi, i kao Persijsko carstvo i kao Islamska Republika, morao da bude iznad topografskih cenkanja na koje je istorija davno odgovorila.

Uz sve geopolitičke tenzije, posebno one između Irana i Saudijske Arabije koje su se ponovo manifestovale povodom sukoba u Jemenu, zar nije bolje pokazati spremnost na poštovanje tuđih granica, i imena, nego dogmatski insistirati da čitav svet prihvata samo vašu istinu.

„U ovom trenutku UAE pokušava da se oštro suprotstavi Izraelu povodom ubistva komandanta Hamasa u Dubaiju”, piše u pomirljivom tonu tamošnji „Halidž tajms”. „Za takvu misiju potrebna je podrška svih suseda i prijatelja. Na čijoj je strani Iran? Hajde da ne produbljujemo zaliv.”

Ima i oštrijih kvalifikacija. Arapi bi trebalo da se usprotive jedinstveno, smatra dr Mustafa al Ani, istraživač u Centru za istraživanje zaliva u Dubaiju. Poziva na odlučan odgovor.

Arapska strana tvrdi da je tolerantnija i da je izbegavala terminološki sukob. „Nije tajna da su arapske zemlje, posebno one iz zaliva, pokušavale da izbegnu konfrontaciju oko toga da ne postoji sporazum oko imena Arapskog zaliva”, kaže dr Ani.

Dr Ali kaže da je krajnje vreme da se Irancima poruči da su Arapi ozbiljni jer Teheran zauzima neprijateljski stav prema svojim arapskim susedima pošto je pod teškim pritiskom međunarodne zajednice zbog svog spornog nuklearnog programa.

Sve u svemu, potpuno nepotreban zaplet terminološkog sukoba.

Boško Jakšić