Финансијска провера у Храму Светог Саве

Ревизија пословања која се спроводи у Храму Светог Саве на Врачару је редовна и није ништа неуобичајено да се она обавља, рекао је за „Политику” епископ захумско-херцеговачки Григорије, иначе и члан Светог архијерејског синода.

Владика Григорије истиче да се извештај припрема за седницу Синода и да још не може да говори о његовом садржају будући да комисија још ради на томе.

Поводом написа да се проверавају наводне неправилности у финансијском пословању у вези са градњом храма на Врачару, проф. др Војислав Миловановић, протонеимар Спомен-храма Светог Саве, истиче да је то пословање врло отворено, а да је процедура строго утврђена.

– За све послове градње надлежан је прво Свети архијерејски сабор који доноси програме радова, а иза тога, као извршни орган Сабора, Свети архијерејски синод који доноси све одлуке, на пример, оне о уговарањима радова или исплатама. Тек после свих тих одлука једини који потписује, а све иде вирмански, јесте патријарх. Нико други нема права располагања тим средствима и све је транспарентно до краја, управо због приложника који то заслужују, али и због тога што је храм на најистакнутијем месту у граду – каже проф. др Миловановић.

Он наводи и да се припрема редовни извештај о току градње који се ради сваке године и излаже на заседању Сабора. Проф. др Миловановић објашњава и да се сви прилози уплаћују вирмански и да нема прилога у кешу, односно да предузећа уплаћују донације на синодски рачун за изградњу, док верници преко уплатница које добијају уз рачун за Инфостан уплаћују новац на за то предвиђени жиро-рачун.

– Не знам колико је новца прикупљено на сахрани блаженопочившег патријарха Павла, када је по његовој жељи, уместо цвећа и венаца остављан новац за наставак градње Храма, али мислим да та сума није велика, иако је приложника било заиста много. Предузећа су уплаћивала отприлике око 10.000 или 15.000 динара, онолико колико би коштао венац. Мислим да је значајнији велики број приложника него прикупљени износ, јер тај број показује и оданост блаженопочившем патријарху. Наша пракса је и са Инфостаном да имамо огроман број уплата, а да је све укупно мало новца. Ти прилози грађана ретко када догурају до износа од 3.000 динара по уплатници, али сам број уплатница нам импонује јер то показује велику подршку грађана, а сваки се од њих, без обзира на висину уплате, уградио у изградњу Храма – каже проф. др Миловановић.

Он наглашава и да треба раздвојити послове градње од парохијског пословања храма, које подлеже епархијској провери, као и да су у делу јавности те две ствари помешане. Тако се десило и да су неке наводне злоупотребе, које су се незванично приписивале бившем старешини храма протојереју Луки Новаковићу, који је недавно смењен и са места директора канцеларије Патријаршијског управног одбора, доведене у везу са градњом Храма.

Отац Лука објашњава за наш лист да као старешина Храма није био задужен за радове који се на њему изводе и да, самим тим, није могао да има никакву могућност да располаже средствима намењеним у те сврхе.

– Градња нема везе са мном и мојим старешинством у Храму. Ја сам био старешина за духовни део догађања у Храму, за богослужења и све око богослужења. Ниједна ствар у вези са Храмом и градњом не може се обавити без Синода. Сада Синод, претпостављам, хоће да види како се уназад радило на пољу градње, да ли су трошкови оправдани. То је одвојена прича од оног дела за који сам ја био задужен – истиче отац Лука.

Јелена Беоковић