Акциони план на столу

Војислав Коштуница, председник Владе Србије, данас ће отпутовати у Брисел где ће разговарати са министрима спољних послова Финске и Немачке, високим представником ЕУ за спољну политику и безбедност Хавијером Соланом и комесаром за проширење ЕУ Олијем Реном, саопштено је јуче у кабинету српског премијера. Коштуница ће званичницима у Бриселу представити Акциони план, који ће омогућити да се уз партнерску сарадњу са ЕУ заврше обавезе према Хашком трибуналу.

Сутра и прекосутра у Бриселу ће боравити и Борис Тадић, председник Србије, који тамо одлази на позив генералног секретара НАТО Јап де Хоп Схефера, саопштила је јуче председникова прес-служба. Тадић ће сутра разговарати са председником Европске комисије Жозе Мануелом Барозом, а потом ће се састати са високим представником ЕУ за спољну политику Хавијером Соланом. Теме састанка биће европске евроатлантске интеграције Србије и ситуација у региону. Тадић ће говорити и на седници Североатлантског савета, оперативног тела НАТО, у којем учествују амбасадори свих 26 држава чланица. Саветом председава Јап де Хоп Схефер.

Премијер Коштуница ће Акциони план представити на састанку "тројке" ЕУ – Србија, који ће бити одржан на маргинама Савета министара ЕУ.

Финско председништво ЕУ је, у најави састанка, истакло да од Србије тражи снажан Акциони план који би довео до успостављања пуне сарадње власти у Београду са Хашким трибуналом и до наставка преговора о Споразуму о стабилизацији и придруживању (ССП) са Унијом, преноси Танјуг. "Преговори о ССП ће бити настављени одмах пошто та пуна сарадња буде остварена", нагласило је финско председништво и одбило да спекулише о садржају Акционог плана.

Више дипломатских извора – финских, британских и немачких – изјавило је прошле недеље да би Европска комисија могла да настави прекинуте преговоре са Србијом већ у септембру уколико се Акциони план покаже довољно убедљивим.

Сама ЕК – која формално доноси одлуку о наставку преговора о ССП, међутим, понавља да су акције важније од плана и да сам план мора бити праћен конкретним акцијама које ће довести до пуне сарадње с Хагом.

Извори у Савету ЕУ наглашавају да ће пре свега од главног тужиоца Хашког трибунала Карле дел Понте зависити оцена да ли је пуна сарадња с Хагом остварена.

Састанак тројке ЕУ – Србија је последица дискусија на последњем састанку Савета министара у јуну, када је одлучено да се "помогне Србији да она помогне сама себи". "Србија се налази у веома компликованој ситуацији и треба јој помоћи", наглашавају извори ЕУ.

Брисел је стога одлучио да појача напоре да би послао "позитивније" поруке Београду.

ЕК не очекује, међутим, да ће модификовани мандат за преговоре о ССП са Србијом који је недавно представила, бити разматран на овом састанку Савета министара, већ да ће то бити случај на следећем – у септембру.

Иста судбина очекује и мандат за преговоре са Србијом о визним олакшицама, чија би израда требало да буде завршена до краја јула.

У уторак ће, пак, председник Тадић разговарати са Соланом и председником ЕК Жозе Мануелом Барозом.

Тадић ће у среду имати састанке са генералним секретаром НАТО Јап де Хоп Схефером, као и са амбасадорима Алијансе у оквиру Северноатлантског савета.  Теме разговора би, према дипломатским изворима, требало да буду приступање Србије НАТО програму "Партнерство за мир", унутрашња ситуација у Србији као и преговори о будућем статусу Косова и Метохије.

О Космету ће иначе бити речи и на састанку Савета министара ЕУ данас, где ће посредник Уједињених нација Марти Ахтисари представити резултате досадашњег тока преговора и најавити даље кораке у циљу отварања преговора о будућем статусу јужне српске покрајине.

Финско председништво је најавило да ће у понедељак Савет министара разматрати и предлог о будућој улози ЕУ на Космету – пре свега у области полиције, правосуђа и економије – који су сачинили Солана и Рен.

Један високи званичник ЕУ је недавно најавио да ће по постизању будућег статуса на Космету постојати канцеларија представника међународне заједница, слична оној која је већ годинама у Босни и Херцеговини (ОХР).

Тај представник би у исто време био и специјални представник ЕУ, а његове ингеренције би биле мање од оних које има ОХР у БиХ или Мисија УН на Космету.

Постојала би и специјална "група за руковођење" у оквиру канцеларије, која би била састављена од кључних чланица међународне заједнице.