Akcioni plan na stolu

Vojislav Koštunica, predsednik Vlade Srbije, danas će otputovati u Brisel gde će razgovarati sa ministrima spoljnih poslova Finske i Nemačke, visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom i komesarom za proširenje EU Olijem Renom, saopšteno je juče u kabinetu srpskog premijera. Koštunica će zvaničnicima u Briselu predstaviti Akcioni plan, koji će omogućiti da se uz partnersku saradnju sa EU završe obaveze prema Haškom tribunalu.

Sutra i prekosutra u Briselu će boraviti i Boris Tadić, predsednik Srbije, koji tamo odlazi na poziv generalnog sekretara NATO Jap de Hop Shefera, saopštila je juče predsednikova pres-služba. Tadić će sutra razgovarati sa predsednikom Evropske komisije Žoze Manuelom Barozom, a potom će se sastati sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku Havijerom Solanom. Teme sastanka biće evropske evroatlantske integracije Srbije i situacija u regionu. Tadić će govoriti i na sednici Severoatlantskog saveta, operativnog tela NATO, u kojem učestvuju ambasadori svih 26 država članica. Savetom predsedava Jap de Hop Shefer.

Premijer Koštunica će Akcioni plan predstaviti na sastanku "trojke" EU – Srbija, koji će biti održan na marginama Saveta ministara EU.

Finsko predsedništvo EU je, u najavi sastanka, istaklo da od Srbije traži snažan Akcioni plan koji bi doveo do uspostavljanja pune saradnje vlasti u Beogradu sa Haškim tribunalom i do nastavka pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Unijom, prenosi Tanjug. "Pregovori o SSP će biti nastavljeni odmah pošto ta puna saradnja bude ostvarena", naglasilo je finsko predsedništvo i odbilo da spekuliše o sadržaju Akcionog plana.

Više diplomatskih izvora – finskih, britanskih i nemačkih – izjavilo je prošle nedelje da bi Evropska komisija mogla da nastavi prekinute pregovore sa Srbijom već u septembru ukoliko se Akcioni plan pokaže dovoljno ubedljivim.

Sama EK – koja formalno donosi odluku o nastavku pregovora o SSP, međutim, ponavlja da su akcije važnije od plana i da sam plan mora biti praćen konkretnim akcijama koje će dovesti do pune saradnje s Hagom.

Izvori u Savetu EU naglašavaju da će pre svega od glavnog tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte zavisiti ocena da li je puna saradnja s Hagom ostvarena.

Sastanak trojke EU – Srbija je posledica diskusija na poslednjem sastanku Saveta ministara u junu, kada je odlučeno da se "pomogne Srbiji da ona pomogne sama sebi". "Srbija se nalazi u veoma komplikovanoj situaciji i treba joj pomoći", naglašavaju izvori EU.

Brisel je stoga odlučio da pojača napore da bi poslao "pozitivnije" poruke Beogradu.

EK ne očekuje, međutim, da će modifikovani mandat za pregovore o SSP sa Srbijom koji je nedavno predstavila, biti razmatran na ovom sastanku Saveta ministara, već da će to biti slučaj na sledećem – u septembru.

Ista sudbina očekuje i mandat za pregovore sa Srbijom o viznim olakšicama, čija bi izrada trebalo da bude završena do kraja jula.

U utorak će, pak, predsednik Tadić razgovarati sa Solanom i predsednikom EK Žoze Manuelom Barozom.

Tadić će u sredu imati sastanke sa generalnim sekretarom NATO Jap de Hop Sheferom, kao i sa ambasadorima Alijanse u okviru Severnoatlantskog saveta.  Teme razgovora bi, prema diplomatskim izvorima, trebalo da budu pristupanje Srbije NATO programu "Partnerstvo za mir", unutrašnja situacija u Srbiji kao i pregovori o budućem statusu Kosova i Metohije.

O Kosmetu će inače biti reči i na sastanku Saveta ministara EU danas, gde će posrednik Ujedinjenih nacija Marti Ahtisari predstaviti rezultate dosadašnjeg toka pregovora i najaviti dalje korake u cilju otvaranja pregovora o budućem statusu južne srpske pokrajine.

Finsko predsedništvo je najavilo da će u ponedeljak Savet ministara razmatrati i predlog o budućoj ulozi EU na Kosmetu – pre svega u oblasti policije, pravosuđa i ekonomije – koji su sačinili Solana i Ren.

Jedan visoki zvaničnik EU je nedavno najavio da će po postizanju budućeg statusa na Kosmetu postojati kancelarija predstavnika međunarodne zajednica, slična onoj koja je već godinama u Bosni i Hercegovini (OHR).

Taj predstavnik bi u isto vreme bio i specijalni predstavnik EU, a njegove ingerencije bi bile manje od onih koje ima OHR u BiH ili Misija UN na Kosmetu.

Postojala bi i specijalna "grupa za rukovođenje" u okviru kancelarije, koja bi bila sastavljena od ključnih članica međunarodne zajednice.