Спас у прва три сата

Неуролози Ургентног центра у Београду могу да се похвале да су ушли у круг искусних и одабраних европских клиника у којима се успешно примењује најновија фибринолитичка терапија разбијања тромба, чиме се превенирају најтеже последице можданог удара. Када се болеснику погођеним можданим ударом лек да у прва три сата од појаве симптома, пацијент који стигне потпуно непокретан или са једном одузетом страном сутрадан је већ на ногама, а последице инвалидности су неупоредиво мање него код примене класичне терапије.

Ових дана терапија је успешно примењена и код петог пацијента, и, како сазнајемо од професорке др Љиљане Беслаћ-Бумбаширевић, начелнице Одељења ургентне неурологије Ургентног центра, тиме се Ургентни центар показао способним да примењује ову терапију, а овим бројем прихваћен је у стручним европским круговима сада и као центар са искуством. Успех је и да је први пут фибринолитичка терапија примењена је и код једног, значи шестог, пацијента у Клиничком центру у Крагујевцу.

Подсећамо, први симптоми можданог удара када се може дати ова специфична терапија јесу одузетост једне стране тела, губитак говора, губитак равнотеже, кривљење лица, сметње у говору, али морају да буду испуњене специјалне околности (хитно да се уради скенер и све неопходне анализе).

Докторка Беслаћ-Бумбаширевић примећује да се Београђани полако адаптирају на летње врућине, а нарочито велику влагу и високе температуре које цереброваскуларним болесницима задају највише проблема, па је последњих дана број шлогова чак и нешто мањи од уобичајеног за средину јула. Ипак, свакога дана у београдском Ургентном центру прегледа се између 60 и 70 особа. То је, по њеним речима, чак два пута више него што је било још пре само две, три године, што је делимично последица лоше организације осталих делова здравственог система.

– Свакодневно нам стижу врло млади људи са озбиљним болестима попут можданог удара, епилепсије или у коми, али и особе које се жале на хроничне главобоље, неурозе, бол у врату, па чак и ишијас, што сигурно није за установу која треба да се бави само најхитнијим, по живот опасним стањима. Људи знају да их нећемо вратити, а да ће у Ургентном центру добити помоћ, макар и после дугог чекања. Некоме дамо инфузију, некоме лек за смирење, а свакодневно 17, понекад и више пацијената остане на такозваној опсервацији, посматрању, док на лечењу остају два три пацијента – каже др Бумбаширевић.

Захваљујући бољим дијагностичким уређајима, које сада имају у Ургентном центру – скенеру, обичном и транскранијалном доплеру, али и генетичким анализама – сада има много мање неразјашњених стања.