Spas u prva tri sata

Neurolozi Urgentnog centra u Beogradu mogu da se pohvale da su ušli u krug iskusnih i odabranih evropskih klinika u kojima se uspešno primenjuje najnovija fibrinolitička terapija razbijanja tromba, čime se preveniraju najteže posledice moždanog udara. Kada se bolesniku pogođenim moždanim udarom lek da u prva tri sata od pojave simptoma, pacijent koji stigne potpuno nepokretan ili sa jednom oduzetom stranom sutradan je već na nogama, a posledice invalidnosti su neuporedivo manje nego kod primene klasične terapije.

Ovih dana terapija je uspešno primenjena i kod petog pacijenta, i, kako saznajemo od profesorke dr Ljiljane Beslać-Bumbaširević, načelnice Odeljenja urgentne neurologije Urgentnog centra, time se Urgentni centar pokazao sposobnim da primenjuje ovu terapiju, a ovim brojem prihvaćen je u stručnim evropskim krugovima sada i kao centar sa iskustvom. Uspeh je i da je prvi put fibrinolitička terapija primenjena je i kod jednog, znači šestog, pacijenta u Kliničkom centru u Kragujevcu.

Podsećamo, prvi simptomi moždanog udara kada se može dati ova specifična terapija jesu oduzetost jedne strane tela, gubitak govora, gubitak ravnoteže, krivljenje lica, smetnje u govoru, ali moraju da budu ispunjene specijalne okolnosti (hitno da se uradi skener i sve neophodne analize).

Doktorka Beslać-Bumbaširević primećuje da se Beograđani polako adaptiraju na letnje vrućine, a naročito veliku vlagu i visoke temperature koje cerebrovaskularnim bolesnicima zadaju najviše problema, pa je poslednjih dana broj šlogova čak i nešto manji od uobičajenog za sredinu jula. Ipak, svakoga dana u beogradskom Urgentnom centru pregleda se između 60 i 70 osoba. To je, po njenim rečima, čak dva puta više nego što je bilo još pre samo dve, tri godine, što je delimično posledica loše organizacije ostalih delova zdravstvenog sistema.

– Svakodnevno nam stižu vrlo mladi ljudi sa ozbiljnim bolestima poput moždanog udara, epilepsije ili u komi, ali i osobe koje se žale na hronične glavobolje, neuroze, bol u vratu, pa čak i išijas, što sigurno nije za ustanovu koja treba da se bavi samo najhitnijim, po život opasnim stanjima. Ljudi znaju da ih nećemo vratiti, a da će u Urgentnom centru dobiti pomoć, makar i posle dugog čekanja. Nekome damo infuziju, nekome lek za smirenje, a svakodnevno 17, ponekad i više pacijenata ostane na takozvanoj opservaciji, posmatranju, dok na lečenju ostaju dva tri pacijenta – kaže dr Bumbaširević.

Zahvaljujući boljim dijagnostičkim uređajima, koje sada imaju u Urgentnom centru – skeneru, običnom i transkranijalnom dopleru, ali i genetičkim analizama – sada ima mnogo manje nerazjašnjenih stanja.