Хадерсфилд у Чикагу

Комад "Хадерсфилд" Угљеше Шајтинца, који је недавно премијерно изведен у позоришту "ТУТА" у Чикагу, поново је у жижи интересовања. Управо је објављено да је за снимање истоименог филма добијена финансијска подршка Филмског центра Србије.

Необичан пут прати ову драму која је 2004. године имала светску премијеру у Великој Британији, а касније је са великим успехом постављена у Југословенском драмском позоришту у Београду. На 50. Стеријином позорју у Новом Саду "Хадерсфилд" је освојио и Стеријину награду за текст савремене драме.

Угљеша Шајтинац дипломирао је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду, аутор је неколико драма и књига прозе. До сада су изведени његови комади: "Реквизитер", "Право на Руса" и "Говорите ли аустралијски".

Kaко је дошло до Ваше сарадње са позориштем  "ТУТА" у Чикагу

– Једног дана зазвонио је телефон. На вези је био Жељко Ђукић. Рекао је да жели да постави "Хадерсфилд" у позоришту чији је један од оснивача. Реч је о позоришту "ТУТА" (The Utopian Theatre Asylum), које постоји од 1995. године. Како је Ђукић позоришни редитељ по образовању, ђак школе коју сам и ја завршио (ФДУ у Београду), рекао бих да је свој избор правио према креативном сензибилитету. Други комад, драма "Шине" Милене Марковић, Жељков је равноправни избор и он ће лично режирати ову представу на јесен ове године, у поменутом позоришту. Режију "Хадерсфилда" потписује Дадо (Dejdo), америчка редитељка којој је Ђукић указао поверење. Иначе, позориште "ТУТА" у Чикагу могло би заиста представљати још само једно од пар стотина сличних, небуџетских позоришта, али би ускоро могло бити и више од тога јер својим продукцијама, сада већ и по чувењу, озбиљно скреће пажњу на себе у културним круговима града, и Чикаго је сада вољан да озбиљније помогне трупи. Сама идеја да се поставе два савремена комада писаца из Србије заиста је храбар покушај неколицине уметника који разумеју позориште да овдашњу средину представе на другачији, уметнички, цивилизован начин.

Да ли су Ваш комад "Хадерсфилд" радили искључиво тамошњи уметници?

– Амерички, да. Светски, ја бих рекао. Можда и само чикашки? Ако ћемо искрено, у Америци нема странаца, или, сви су странци. Костиме је радила Наташа Вучуровић-Ђукић, глумили су уметници који су пореклом Португалци, Холанђани, Пољаци, Јевреји, Немци, колико је још нација у људима који су били у техничкој опреми представе... Нисам имао осећај да сам странац, ако је тако јасније.

Критике које су објављене поводом премијере комада "Хадерсфилд" у Чикагу су, како смо обавештени, веома позитивне. Да ли сте задовољни реакцијом публике?

– Критике, претпостављам, још увек постоје на сајтовима листова као што су "Chicago Tribune", "Chicago Time", "Reader"... Оне говоре саме за себе. Реакција публике је оно што стварно не умем да коментаришем. Ваљда свако има свој утисак, другачије не би ни ваљало. Важно је да нису гледали још једну "теорију одраза" на сцени, трубаче, летеће велове, дневне неурозе неких тамо троглодита са тамо неког Балкана – све оно што је српску драматургију довело на ниво транспоновања анималних сензација. Мени је било важно да људи знају да се пред њима одвија прича о људима налик њима самима. Успело је. Наравно да сам задовољан, јер, било је онако како сам ја хтео.

Представа "Хадерсфилд" је играна на америчко-енглеском језику. Како то објашњавате?

– Није свеједно обратити се странцу на његовом, или на неком трећем језику. Чим проговорите његов језик ви сте у стању да утичете и на његову свест. Језик је субверзија, највећа од свих. Они који говоре српски језик а разумеју и енглески представу су доживели на свој начин. Њима је у свести одјекивао српски језик. За сваког понешто, рекло би се. А, што се тиче играња на српском језику, па, гостовало је Народно позориште из Београда, скоро, са представом "Кир Јања". Од оних који су у томе учествовали могли би се добити другачији утисци, претпостављам. Да се разумемо, "Хадерсфилд" би некоме, који се у последњих 15 година из Србије населио где год било широм западног света, био разумљив и као пантомима – нећу да се свађам са Стеријом или Народним позориштем али "Кир Јања" тамо никоме не треба, нарочито јер га и нема у лектири школа у тим земљама.

Када ће почети снимање филма по драми "Хадерсфилд"?

– Урађен је сценарио за играни филм према "Хадерсфилду". Урадили смо га Дејан Николај Краљачић, филмски режисер, и ја. Режираће га Иван Живковић. Пројекат је добио средства на конкурсу. То ће бити, надам се, завршни ударац тој драми. Да је залијемо у целулоид и оставимо са стране. Има и других драма и прича.

-----------------------------------------------------------

Изазивам ђавола

Шта је са Вашом драмом "Банат" и када ће бити постављена у неком позоришту?

– "Банат" је написан пре две године. Не знам. Неће нико да је режира, да је постави. У Енглеској имају неке планове са њом. Мораћу да проверим крштеницу. Можда ја и нисам рођен овде. Што рече Мила Јакшић, моја муза, вереница и мој најстрожи критичар: "Беже главом без обзира, написао си тако да ниједну реч не могу да избаце" – и ја знам да је то једина несрећа које не треба да се бојим. Штавише, завршио сам још један, нови комад, и изазивам ђавола.