Неуспело помирење

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 26. фебруара – Позвано је укупно 40 најугледнијих конгресмена из оба табора, демократског и републиканског, да за столом у облику квадрата – да би се сви осећали равноправним – пред ТВ камерама покушају да постигну консензус о теми која је била у центру пажње протеклих 13 месеци, од како је у Белој кући председник Барак Обама – о реформи система здравственог осигурања.

Био је то у ствари председников гест да одобровољи политичке противнике, који његов предлог реформе социјалне правде у америчком друштву – које једино у западним демократијама нема систем здравствене заштите за све грађане – проглашавају за „социјализам” и непотребно мешање државе у „најбољи систем на свету”. Систем који без икакве здравствене заштите оставља 48 милиона Американаца и у којем чак и осигуранима озбиљна болест често представља пут у финансијски банкрот.

Дебата која је јуче вођена пуних седам сати није међутим донела жељени резултат: обе стране су пред ТВ камерама водиле додуше учтиву дебату, али су остале при своме. Видевши да од напретка нема ништа, Обама је у једном моменту, када је републикански сенатор Џон Мекејн (који му је у изборној трци био противкандидат) завршио своје излагање, осетио потребу да му поручи: „Ми нисмо у кампањи Џон, избори су завршени”.

Конгрес, односно демократе, које у Представничком дому имају већину од 77 посланика, док је однос снага у Сенату 59:41 у њихову корист, изгласао је две верзије овог свеобухватног закона од којих свака има више од 2.000 страна, али је усвајање усаглашеног текста закомпликовано после недавног (у јануару) губитка „супервећине” – оне која предупређује опозициону опструкцију – у Сенату.

Обама је, уз то, желео и да у завршну верзију угради и неке предлоге републиканаца, како би испословао бар привид двопартијског консензуса, али у томе није успео. Републикански фронт одбијања је остао непоколебан: њихов захтев је да се све почне из почетка што је за демократе политички неприхватљиво.

Обамин проблем је и то што је и његова партија подељена око реформе, која, као велики захват, дира у осетљиве интересе џиновске индустрије здравственог осигурања чији је годишњи промет 2,5 билиона (хиљада милијарди) долара – једна шестина бруто националног производа земље. Њен прошлогодишњи профит је био 12 милијарди долара, па је разумљиво што не штеди паре да реформу, која би јој ограничила маневарски простор и увела конкуренцију, лобирањем саботира.

Председник је јуче међутим показао да је решен да иде до краја. Противницима је дао рок од шест недеља да изађу са конструктивним предлозима, после чега ће, како је рекао, „морати да се донесу одлуке”. А финалну пресуду о томе ко је у праву, закључио је, „донеће бирачи”.

Један од начина да се, у одсуству сваке сарадње републиканаца, реформа прогура, јесте да се употреби један ретко коришћен парламентарни маневар (кога су до сада више практиковали републиканци него демократе) и закон усвоји простом већином у оба дома у процедури која спречава опструкцију (такозвани „филибастер”) у Сенату.

То би додуше продубило поделу на две Америке, једне која заступа оне који имају и друге која би да побољша положај оних који немају, али би у исто време уклонило и политичку парализу у Вашингтону. Што се политичког дејства свега тога тиче, пресуда ће стићи већ идућег новембра, када се гласа за једну трећину састава Конгреса.

Милан Мишић