Neuspelo pomirenje

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 26. februara – Pozvano je ukupno 40 najuglednijih kongresmena iz oba tabora, demokratskog i republikanskog, da za stolom u obliku kvadrata – da bi se svi osećali ravnopravnim – pred TV kamerama pokušaju da postignu konsenzus o temi koja je bila u centru pažnje proteklih 13 meseci, od kako je u Beloj kući predsednik Barak Obama – o reformi sistema zdravstvenog osiguranja.

Bio je to u stvari predsednikov gest da odobrovolji političke protivnike, koji njegov predlog reforme socijalne pravde u američkom društvu – koje jedino u zapadnim demokratijama nema sistem zdravstvene zaštite za sve građane – proglašavaju za „socijalizam” i nepotrebno mešanje države u „najbolji sistem na svetu”. Sistem koji bez ikakve zdravstvene zaštite ostavlja 48 miliona Amerikanaca i u kojem čak i osiguranima ozbiljna bolest često predstavlja put u finansijski bankrot.

Debata koja je juče vođena punih sedam sati nije međutim donela željeni rezultat: obe strane su pred TV kamerama vodile doduše učtivu debatu, ali su ostale pri svome. Videvši da od napretka nema ništa, Obama je u jednom momentu, kada je republikanski senator Džon Mekejn (koji mu je u izbornoj trci bio protivkandidat) završio svoje izlaganje, osetio potrebu da mu poruči: „Mi nismo u kampanji Džon, izbori su završeni”.

Kongres, odnosno demokrate, koje u Predstavničkom domu imaju većinu od 77 poslanika, dok je odnos snaga u Senatu 59:41 u njihovu korist, izglasao je dve verzije ovog sveobuhvatnog zakona od kojih svaka ima više od 2.000 strana, ali je usvajanje usaglašenog teksta zakomplikovano posle nedavnog (u januaru) gubitka „supervećine” – one koja predupređuje opozicionu opstrukciju – u Senatu.

Obama je, uz to, želeo i da u završnu verziju ugradi i neke predloge republikanaca, kako bi isposlovao bar privid dvopartijskog konsenzusa, ali u tome nije uspeo. Republikanski front odbijanja je ostao nepokoleban: njihov zahtev je da se sve počne iz početka što je za demokrate politički neprihvatljivo.

Obamin problem je i to što je i njegova partija podeljena oko reforme, koja, kao veliki zahvat, dira u osetljive interese džinovske industrije zdravstvenog osiguranja čiji je godišnji promet 2,5 biliona (hiljada milijardi) dolara – jedna šestina bruto nacionalnog proizvoda zemlje. Njen prošlogodišnji profit je bio 12 milijardi dolara, pa je razumljivo što ne štedi pare da reformu, koja bi joj ograničila manevarski prostor i uvela konkurenciju, lobiranjem sabotira.

Predsednik je juče međutim pokazao da je rešen da ide do kraja. Protivnicima je dao rok od šest nedelja da izađu sa konstruktivnim predlozima, posle čega će, kako je rekao, „morati da se donesu odluke”. A finalnu presudu o tome ko je u pravu, zaključio je, „doneće birači”.

Jedan od načina da se, u odsustvu svake saradnje republikanaca, reforma progura, jeste da se upotrebi jedan retko korišćen parlamentarni manevar (koga su do sada više praktikovali republikanci nego demokrate) i zakon usvoji prostom većinom u oba doma u proceduri koja sprečava opstrukciju (takozvani „filibaster”) u Senatu.

To bi doduše produbilo podelu na dve Amerike, jedne koja zastupa one koji imaju i druge koja bi da poboljša položaj onih koji nemaju, ali bi u isto vreme uklonilo i političku paralizu u Vašingtonu. Što se političkog dejstva svega toga tiče, presuda će stići već idućeg novembra, kada se glasa za jednu trećinu sastava Kongresa.

Milan Mišić