Магарећи сир од 1.000 евра
Сремска Митровица – Када је пре двадесетак година Слободан Симић, управник Природног резервата бара „Засавица“, ишао по Србији и куповао магарад, у Сремској Митровици су с његовим послом збијали шале. Данас, кад је у „Засавици“ произведен и димљени сир од магарећег млека, и када је Симић саопштио да килограм кошта хиљаду евра, да је реч о врхунском специјалитету, који нико не производи на Балкану, нико се више не смеје и не подругује, јер су људи схватили да из овог резервата стижу само изненађења и да ниједан посао до сада није промашен.
Кад је Слободан Симић решио да на „Засавици“ запати и сачува изворне врсте стоке, подолско говече, домаћег магарца, сремску мангулицу, босанског брдског коња, мало ко је веровао да ће у томе успети. У торовима и шталама у резервату данас има, поред остале стоке изворног порекла, и 80 магарица. Прве животиње је куповао по Рашкој области и Македонији по 150 евра.
– Схватио сам вредност ових животиња када сам у Италији, Холандији и Француској видео да су сачували 14 раса, да о њима говоре с поштовањем, да од магарећег млека праве помаде за лице и сапун за руке, да Белгијанци од магарећег млека праве ликер. Онда сам се сетио прича да се, овде у Срему, млеком од магарице лечио магарећи кашаљ, да су деца прездрављала, а да смо ми нашег магарца одбацили као глупу и лењу животињу, а кашаљ нам све чешће прераста у бронхитис и астму, од којих се нарочито пати у Војводини – казује Симић.
Први сир од магарећег млека, сушен на диму у пушници, произведен је на „Засавици“ и биће промовисан на предстојећем Међународном сајму туризма у Београду. Управник показује први узорак магарећег сира од пола килограма:
– Сир смо, по магарећем младунцу, назвали „пуле“ и биће, сигуран сам, бренд. Овај ексклузивни сир ћемо производити по наруџби, килограм ће коштати 1.000 евра. До сада је најскупљи сир био од млека лоса, он кошта 500 евра, али је тражен. Овај је бољи, видећете – каже Симић.
Сир од млека магарице није прескуп, како Симић каже, јер за један килограм сира треба 25 литара млека, а та количина млека може се од једне магарице намусти за две године. Када се заврши дневна мужа на „Засавици“ добије се тек шест-седам литара млека, каже чувар у резервату Андрија Павловић, и додаје да су магарци и паметне и осећајне животиње, и са њима је лепо радити.
– Док се у свету о магарцу пишу научне студије, ми смо га као помодари одбацили. Још се у неким банатским селима може наћи понеко грло магарца, а ми на „Засавици“ желимо да од српског и банатског магарца, укрштањем, створимо светски бренд. Трајаће, али вреди бити стрпљив. Уосталом, зар се краљица Клеопатра није купала у магарећем млеку, да сачува лепоту и виталност тела. За њено једно купање музено је и по хиљаду магарица. Магареће млеко је лековито, слично мајчином, садржи у себи алергене, има један одсто млечне масти, садржи 60 пута више витамина Це него кравље млеко, и зато се пије искључиво сирово, да кувањем не би изгубило квалитетне састојке – прича Слободан Симић.
Управнику резервата, кога у Сремској Митровици популарно зову Баћа, као да све полази за руком. Прво је почео узгој свиња расе мангулица, већ заборављене „сремске ласе“, чије месо и сланина немају штетног холестерола, и сада продаје месо, кобасице и кулен од мангулице три-четири пута скупље него исти производ од товљених свиња. Лане је у сарадњи са стручњацима произвео помаду за лице и сапун од млека магарице. Сада је на реду димљени сир од млека магарице, специјалитет какав нико не производи.
– Брзо ће наш димљени магарећи сир бити посластица и носиће епитет „најбоље из Србије“. Не био ја Баћа са „Засавице“, ако тако не буде – каже за „Политику” Слободан Симић.
Ј. Слатинац
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


